Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   fa ‫آشنا شدن‬

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

‫3 [سه]‬

3 [se]

‫آشنا شدن‬

‫aashnaa shodan‬‬‬

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Bog! / Bok! ‫سل--‬ ‫س____ ‫-ل-م- ------ ‫سلام‬ 0
‫--l--m‬-‬ ‫s________ ‫-a-a-m-‬- ---------- ‫salaam‬‬‬
Dobar dan! ‫-وز-ب----‬ ‫ر__ ب_____ ‫-و- ب-ی-!- ----------- ‫روز بخیر!‬ 0
‫rooz--ekh--r!--‬ ‫r___ b__________ ‫-o-z b-k-e-r-‬-‬ ----------------- ‫rooz bekheyr!‬‬‬
Kako ste? / Kako si? ‫حا-- چ-و--؟ / --و--‬ ‫ح___ چ_____ / چ_____ ‫-ا-ت چ-و-ه- / چ-و-ی- --------------------- ‫حالت چطوره؟ / چطوری‬ 0
‫-a-----che-ore-? - --e--r---‬ ‫h_____ c________ / c_________ ‫-a-l-t c-e-o-e-? / c-e-o-i-‬- ------------------------------ ‫haalat chetoreh? / chetori‬‬‬
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? Do y-u---m- fr-m--ur--e? D_ y__ c___ f___ E______ D- y-u c-m- f-o- E-r-p-? ------------------------ Do you come from Europe? 0
Jeste li Vi iz Amerike? ‫شم--از-ام-ی-ا-م-----د؟‬ ‫ش__ ا_ ا_____ م_______ ‫-م- ا- ا-ر-ک- م-‌-ی-د-‬ ------------------------ ‫شما از امریکا می‌آیید؟‬ 0
‫s--m-- a- aa--i-a--m-----ed-‬‬‬ ‫s_____ a_ a_______ m___________ ‫-h-m-a a- a-m-i-a- m---a-e-?-‬- -------------------------------- ‫shomaa az aamrikaa mi-aaeed?‬‬‬
Jeste li Vi iz Azije? ‫شم- ------ا-م-‌آ-ی-؟‬ ‫ش__ ا_ آ___ م_______ ‫-م- ا- آ-ی- م-‌-ی-د-‬ ---------------------- ‫شما از آسیا می‌آیید؟‬ 0
‫sh---a -- aas-a-----a-ed-‬-‬ ‫s_____ a_ a____ m___________ ‫-h-m-a a- a-s-a m---a-e-?-‬- ----------------------------- ‫shomaa az aasia mi-aaeed?‬‬‬
U kojem hotelu ste smješteni? ‫------م-هتل اقا---دارید؟‬ ‫د_ ک___ ه__ ا____ د______ ‫-ر ک-ا- ه-ل ا-ا-ت د-ر-د-‬ -------------------------- ‫در کدام هتل اقامت دارید؟‬ 0
‫--r --d-a- --te--e-h----- d----d--‬‬ ‫d__ k_____ h____ e_______ d_________ ‫-a- k-d-a- h-t-l e-h-a-a- d-a-i-?-‬- ------------------------------------- ‫dar kodaam hotel eghaamat daarid?‬‬‬
Koliko dugo ste već ovdje? ‫-ق-ر-از ا--مت-ان--ر----جا می--ذ-د؟‬ ‫چ___ ا_ ا_______ د_ ا____ م_______ ‫-ق-ر ا- ا-ا-ت-ا- د- ا-ن-ا م-‌-ذ-د-‬ ------------------------------------ ‫چقدر از اقامتتان در اینجا می‌گذرد؟‬ 0
‫ch--h--- az --ha-ma-et--n --- eenjaa m---o-arad?-‬‬ ‫c_______ a_ e____________ d__ e_____ m_____________ ‫-h-g-a-r a- e-h-a-a-e-a-n d-r e-n-a- m---o-a-a-?-‬- ---------------------------------------------------- ‫cheghadr az eghaamatetaan dar eenjaa mi-gozarad?‬‬‬
Koliko dugo ostajete? ‫چ-در --ن----ی‌م--ی--‬ ‫چ___ ا____ م________ ‫-ق-ر ا-ن-ا م-‌-ا-ی-؟- ---------------------- ‫چقدر اینجا می‌مانید؟‬ 0
‫-heghadr--enja---i-----id?‬-‬ ‫c_______ e_____ m____________ ‫-h-g-a-r e-n-a- m---a-n-d-‬-‬ ------------------------------ ‫cheghadr eenjaa mi-maanid?‬‬‬
Dopada li Vam se ovdje? ‫ا- --نجا خوشت-ن-می---د-‬ ‫ا_ ا____ خ_____ م______ ‫-ز ا-ن-ا خ-ش-ا- م-‌-ی-؟- ------------------------- ‫از اینجا خوشتان می‌آید؟‬ 0
‫az-eenj-a-khosh-taa- m--a--d?--‬ ‫a_ e_____ k_________ m__________ ‫-z e-n-a- k-o-h-t-a- m---e-d-‬-‬ --------------------------------- ‫az eenjaa khoshetaan mi-aeid?‬‬‬
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? A-e --- he-e-on v-cat---? A__ y__ h___ o_ v________ A-e y-u h-r- o- v-c-t-o-? ------------------------- Are you here on vacation? 0
Posjetite me jednom! ‫سر---- م- بز-ید!‬ ‫س__ ب_ م_ ب______ ‫-ر- ب- م- ب-ن-د-‬ ------------------ ‫سری به من بزنید!‬ 0
‫-ari------- bez-n-d!‬‬‬ ‫s___ b_ m__ b__________ ‫-a-i b- m-n b-z-n-d-‬-‬ ------------------------ ‫sari be man bezanid!‬‬‬
Ovo je moja adresa. ‫ا-ن---ر- -ن است.‬ ‫ا__ آ___ م_ ا____ ‫-ی- آ-ر- م- ا-ت-‬ ------------------ ‫این آدرس من است.‬ 0
‫i------es--a- a-t.‬‬‬ ‫i_ a_____ m__ a______ ‫-n a-d-e- m-n a-t-‬-‬ ---------------------- ‫in aadres man ast.‬‬‬
Hoćemo li se sutra vidjeti? ‫-ر-ا ه-د----را--ی‌-ینی--‬ ‫ف___ ه_____ ر_ م________ ‫-ر-ا ه-د-گ- ر- م-‌-ی-ی-؟- -------------------------- ‫فردا همدیگر را می‌بینیم؟‬ 0
‫---d---hamdi-ar-r--mi--in--?‬‬‬ ‫f_____ h_______ r_ m___________ ‫-a-d-a h-m-i-a- r- m---i-i-?-‬- -------------------------------- ‫fardaa hamdigar ra mi-binim?‬‬‬
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. ‫م-اسفم- -ن-ک-- -ا-م.‬ ‫م______ م_ ک__ د_____ ‫-ت-س-م- م- ک-ر د-ر-.- ---------------------- ‫متاسفم، من کار دارم.‬ 0
‫--taas--am,--a- k--r--aa----‬‬‬ ‫m__________ m__ k___ d_________ ‫-o-a-s-f-m- m-n k-a- d-a-a-.-‬- -------------------------------- ‫motaasefam, man kaar daaram.‬‬‬
Bok! / Bog! / Zbogom! ‫-د--اف-!‬ ‫خ________ ‫-د-ح-ف-!- ---------- ‫خداحافظ!‬ 0
‫----a-ha--e-!-‬‬ ‫k_______________ ‫-h-d-a-a-f-z-‬-‬ ----------------- ‫khodaahaafez!‬‬‬
Doviđenja! ‫---------ر!‬ ‫خ__ ن_______ ‫-د- ن-ه-ا-!- ------------- ‫خدا نگهدار!‬ 0
‫k-od-a-negah--ar!--‬ ‫k_____ n____________ ‫-h-d-a n-g-h-a-r-‬-‬ --------------------- ‫khodaa negahdaar!‬‬‬
Do uskoro! S-e ----so-n! S__ y__ s____ S-e y-u s-o-! ------------- See you soon! 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + perzijski (1-100) MP3 perzijski (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!