Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   fa ‫گفتگوی کوتاه 3‬

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

‫22 [بیست و دو]‬

22 [bist-o-do]

‫گفتگوی کوتاه 3‬

‫goftegooi kootaah 3‬‬‬

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Pušite li? ‫شما--ی--ر-م-‌ک----‬ ‫ش__ س____ م_______ ‫-م- س-گ-ر م-‌-ش-د-‬ -------------------- ‫شما سیگار می‌کشید؟‬ 0
‫--o--a -i---r--i-k-shi--‬‬‬ ‫s_____ s_____ m____________ ‫-h-m-a s-g-a- m---e-h-d-‬-‬ ---------------------------- ‫shomaa sigaar mi-keshid?‬‬‬
Prije da. ‫-ر ------ ---.‬ ‫د_ گ_____ ب____ ‫-ر گ-ش-ه- ب-ه-‬ ---------------- ‫در گذشته، بله.‬ 0
‫d-----z--hteh,-bal-h.‬-‬ ‫d__ g_________ b________ ‫-a- g-z-s-t-h- b-l-h-‬-‬ ------------------------- ‫dar gozashteh, baleh.‬‬‬
Ali sada više ne pušim. ‫-ما-ح-ل- د-گر---گار ن---ک-م-‬ ‫ا__ ح___ د___ س____ ن_______ ‫-م- ح-ل- د-گ- س-گ-ر ن-ی-ک-م-‬ ------------------------------ ‫اما حالا دیگر سیگار نمی‌کشم.‬ 0
‫a-------la- dig-- s-g-a- -e---kos--m-‬-‬ ‫a___ h_____ d____ s_____ n______________ ‫-m-a h-a-a- d-g-r s-g-a- n-m---o-h-m-‬-‬ ----------------------------------------- ‫amma haalaa digar sigaar nemi-kosham.‬‬‬
Smeta li Vam ako ja pušim? ‫اذ---م-‌-و-د---ر--- سیگار-بکش-؟‬ ‫ا___ م_____ ا__ م_ س____ ب_____ ‫-ذ-ت م-‌-و-د ا-ر م- س-گ-ر ب-ش-؟- --------------------------------- ‫اذیت می‌شوید اگر من سیگار بکشم؟‬ 0
‫az-ya--mi-sh-v-- a--r --n--iga-- b-k-s-am?‬-‬ ‫a_____ m________ a___ m__ s_____ b___________ ‫-z-y-t m---h-v-d a-a- m-n s-g-a- b-k-s-a-?-‬- ---------------------------------------------- ‫aziyat mi-shavid agar man sigaar bekosham?‬‬‬
Ne, apsolutno ne. ‫-ه---ط-ق-ً نه.‬ ‫ن__ م____ ن___ ‫-ه- م-ل-ا- ن-.- ---------------- ‫نه، مطلقاً نه.‬ 0
‫n--,-motl-h-aً n---‬‬‬ ‫n___ m_______ n______ ‫-e-, m-t-g-a-ً n-h-‬-‬ ----------------------- ‫neh, motlghaaً neh.‬‬‬
Ne smeta mi. ‫-- را----احت --ی-کند-‬ ‫م_ ر_ ن_____ ن_______ ‫-ن ر- ن-ر-ح- ن-ی-ک-د-‬ ----------------------- ‫من را ناراحت نمی‌کند.‬ 0
‫ma--ra-n--raah-t----i---n--.‬‬‬ ‫m__ r_ n________ n_____________ ‫-a- r- n-a-a-h-t n-m---o-a-.-‬- -------------------------------- ‫man ra naaraahat nemi-konad.‬‬‬
Hoćete li popiti nešto? ‫شم- --زی--ی----ی--‬ ‫ش__ چ___ م________ ‫-م- چ-ز- م-‌-و-ی-؟- -------------------- ‫شما چیزی می‌نوشید؟‬ 0
‫-ho-a-----z- -i--o-hid?-‬‬ ‫s_____ c____ m____________ ‫-h-m-a c-i-i m---o-h-d-‬-‬ --------------------------- ‫shomaa chizi mi-noshid?‬‬‬
Jedan konjak? ‫-ک -ی-ا- -نیاک؟‬ ‫ی_ گ____ ک______ ‫-ک گ-ل-س ک-ی-ک-‬ ----------------- ‫یک گیلاس کنیاک؟‬ 0
‫--- --l-a---ony-ak?‬‬‬ ‫y__ g_____ k__________ ‫-e- g-l-a- k-n-a-k-‬-‬ ----------------------- ‫yek gilaas konyaak?‬‬‬
Ne, radije pivo. ‫-ه- -ر-یح----د-م--ب-و--ن-ش-.‬ ‫ن__ ت____ م____ آ___ ب______ ‫-ه- ت-ج-ح م-‌-ه- آ-ج- ب-و-م-‬ ------------------------------ ‫نه، ترجیح می‌دهم آبجو بنوشم.‬ 0
‫-e-- ---ji-----da--m---bj- ----o-h---‬-‬ ‫n___ t_____ m_______ a____ b____________ ‫-e-, t-r-i- m---a-a- a-b-o b-n-o-h-m-‬-‬ ----------------------------------------- ‫neh, tarjih mi-daham aabjo benoosham.‬‬‬
Putujete li mnogo? ‫شما-زی---مس-ف-- -ی‌ک-ید-‬ ‫ش__ ز___ م_____ م_______ ‫-م- ز-ا- م-ا-ر- م-‌-ن-د-‬ -------------------------- ‫شما زیاد مسافرت می‌کنید؟‬ 0
‫s-om-----y----os-----a--m---o-i-?--‬ ‫s_____ z____ m_________ m___________ ‫-h-m-a z-y-d m-s-a-e-a- m---o-i-?-‬- ------------------------------------- ‫shomaa ziyad mosaaferat mi-konid?‬‬‬
Da, većinom su to poslovna putovanja. ‫ب----ا-بته-ا------فر-ای ---ی ا-ت-‬ ‫ب___ ا____ ا____ س_____ ک___ ا____ ‫-ل-، ا-ب-ه ا-ث-ا س-ر-ا- ک-ر- ا-ت-‬ ----------------------------------- ‫بله، البته اکثرا سفرهای کاری است.‬ 0
‫----h- a-b-t-- ak--r-a--afrha--e----ri-a-t.‬‬‬ ‫b_____ a______ a______ s________ k____ a______ ‫-a-e-, a-b-t-h a-s-r-a s-f-h-a-e k-a-i a-t-‬-‬ ----------------------------------------------- ‫baleh, albateh aksaraa safrhaaye kaari ast.‬‬‬
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. ‫ا-ا-حالا-ا-نج--ت--ی--تم-ن ر--می--ذر--یم-‬ ‫ا__ ح___ ا____ ت_________ ر_ م__________ ‫-م- ح-ل- ا-ن-ا ت-ط-ل-ت-ا- ر- م-‌-ذ-ا-ی-.- ------------------------------------------ ‫اما حالا اینجا تعطیلاتمان را می‌گذرانیم.‬ 0
‫am-- h---a- e-nja---a-ila---ma---r- -i-goz-ra-ni-.-‬‬ ‫a___ h_____ e_____ t____________ r_ m________________ ‫-m-a h-a-a- e-n-a- t-t-l-a-e-a-n r- m---o-a-a-n-m-‬-‬ ------------------------------------------------------ ‫amma haalaa eenjaa tatilaatemaan ra mi-gozaraanim.‬‬‬
Kakva vrućina! ‫-ی-جا چق-ر-گ-- ا--.‬ ‫ا____ چ___ گ__ ا____ ‫-ی-ج- چ-د- گ-م ا-ت-‬ --------------------- ‫اینجا چقدر گرم است.‬ 0
‫ee-ja--ch-g-ad---a-- -s--‬‬‬ ‫e_____ c_______ g___ a______ ‫-e-j-a c-e-h-d- g-r- a-t-‬-‬ ----------------------------- ‫eenjaa cheghadr garm ast.‬‬‬
Da, danas je stvarno vruće. ‫بل---م--- --ق-اً-خ--- گرم-ا-ت-‬ ‫ب__ ا____ و____ خ___ گ__ ا____ ‫-ل- ا-ر-ز و-ق-ا- خ-ل- گ-م ا-ت-‬ -------------------------------- ‫بله امروز واقعاً خیلی گرم است.‬ 0
‫b-l---emrooz---ag--an---he--i ga-- -st.‬‬‬ ‫b____ e_____ v_______ k_____ g___ a______ ‫-a-e- e-r-o- v-a-h-a-ً k-e-l- g-r- a-t-‬-‬ ------------------------------------------- ‫baleh emrooz vaagheanً kheili garm ast.‬‬‬
Hajdemo na balkon. ‫--و-م--وی -الکن-‬ ‫ب____ ر__ ب______ ‫-ر-ی- ر-ی ب-ل-ن-‬ ------------------ ‫برویم روی بالکن.‬ 0
‫b-ra-im-ro----b--lkon.-‬‬ ‫b______ r____ b__________ ‫-e-a-i- r-o-e b-a-k-n-‬-‬ -------------------------- ‫beravim rooye baalkon.‬‬‬
Sutra će ovdje biti zabava. ‫فرد- ا--ج- ی- مهم-نی برگ--ر-می‌ش-د-‬ ‫ف___ ا____ ی_ م_____ ب_____ م______ ‫-ر-ا ا-ن-ا ی- م-م-ن- ب-گ-ا- م-‌-و-.- ------------------------------------- ‫فردا اینجا یک مهمانی برگزار می‌شود.‬ 0
‫-a-daa-e-n----yek -ehm-ani -------------sh--a-.-‬‬ ‫f_____ e_____ y__ m_______ b________ m____________ ‫-a-d-a e-n-a- y-k m-h-a-n- b-r-o-a-r m---h-v-d-‬-‬ --------------------------------------------------- ‫fardaa eenjaa yek mehmaani bargozaar mi-shavad.‬‬‬
Hoćete li i Vi doći? ‫-ما هم --‌-ی---‬ ‫ش__ ه_ م_______ ‫-م- ه- م-‌-ی-د-‬ ----------------- ‫شما هم می‌آیید؟‬ 0
‫---m-a h-m ----aee-?‬‬‬ ‫s_____ h__ m___________ ‫-h-m-a h-m m---a-e-?-‬- ------------------------ ‫shomaa ham mi-aaeed?‬‬‬
Da, mi smo također pozvani. ‫بل-- -ا-هم -عو----ه -یم-‬ ‫ب___ م_ ه_ د___ ش__ ا____ ‫-ل-، م- ه- د-و- ش-ه ا-م-‬ -------------------------- ‫بله، ما هم دعوت شده ایم.‬ 0
‫ba-eh,--a -am d-v---sho-eh-i--‬‬‬ ‫b_____ m_ h__ d____ s_____ i_____ ‫-a-e-, m- h-m d-v-t s-o-e- i-.-‬- ---------------------------------- ‫baleh, ma ham davat shodeh im.‬‬‬

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + perzijski (1-100) MP3 perzijski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…