Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   es Conociendo otras personas

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [tres]

Conociendo otras personas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski španjolski igra Više
Bog! / Bok! ¡--la! ¡H____ ¡-o-a- ------ ¡Hola!
Dobar dan! ¡-ue--s dí-s! ¡B_____ d____ ¡-u-n-s d-a-! ------------- ¡Buenos días!
Kako ste? / Kako si? ¿Q---t--? ¿Q__ t___ ¿-u- t-l- --------- ¿Qué tal?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? ¿-------us-e---------opa? ¿V____ (u_____ d_ E______ ¿-i-n- (-s-e-) d- E-r-p-? ------------------------- ¿Viene (usted) de Europa?
Jeste li Vi iz Amerike? ¿-ien---u-t-d) de A-é---a? ¿V____ (u_____ d_ A_______ ¿-i-n- (-s-e-) d- A-é-i-a- -------------------------- ¿Viene (usted) de América?
Jeste li Vi iz Azije? ¿----e --st--)--e--s--? ¿V____ (u_____ d_ A____ ¿-i-n- (-s-e-) d- A-i-? ----------------------- ¿Viene (usted) de Asia?
U kojem hotelu ste smješteni? ¿---qu--/-cuá- ----- -o-e---e---c-----a---s--dad--- -da-----e--? ¿E_ q__ / c___ (a___ h____ s_ e________ h________ / -d_ (u______ ¿-n q-é / c-á- (-m-] h-t-l s- e-c-e-t-a h-s-e-a-o / --a (-s-e-)- ---------------------------------------------------------------- ¿En qué / cuál (am.] hotel se encuentra hospedado / -da (usted)?
Koliko dugo ste već ovdje? ¿-or-c-á--o---emp---- --t-----us--d)-a-u-? ¿P__ c_____ t_____ h_ e_____ (u_____ a____ ¿-o- c-á-t- t-e-p- h- e-t-d- (-s-e-) a-u-? ------------------------------------------ ¿Por cuánto tiempo ha estado (usted) aquí?
Koliko dugo ostajete? ¿Por-----to -ie--o p-r-anecer- -u--e-) ---í? ¿P__ c_____ t_____ p__________ (u_____ a____ ¿-o- c-á-t- t-e-p- p-r-a-e-e-á (-s-e-) a-u-? -------------------------------------------- ¿Por cuánto tiempo permanecerá (usted) aquí?
Dopada li Vam se ovdje? ¿-e gu-t- a-uí? ¿L_ g____ a____ ¿-e g-s-a a-u-? --------------- ¿Le gusta aquí?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? ¿-stá u-te- aq-í -e-v-cac-o-es? ¿E___ u____ a___ d_ v__________ ¿-s-á u-t-d a-u- d- v-c-c-o-e-? ------------------------------- ¿Está usted aquí de vacaciones?
Posjetite me jednom! ¡-----e-e-cu-n-o---i---! ¡V_______ c_____ q______ ¡-i-í-e-e c-a-d- q-i-r-! ------------------------ ¡Visíteme cuando quiera!
Ovo je moja adresa. A----e-tá--i-d-r-cci-n. A___ e___ m_ d_________ A-u- e-t- m- d-r-c-i-n- ----------------------- Aquí está mi dirección.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ¿-os -emo- ---ana? ¿N__ v____ m______ ¿-o- v-m-s m-ñ-n-? ------------------ ¿Nos vemos mañana?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. Lo--ie-t-, pe-o y- ten-- otr-s -l---s. L_ s______ p___ y_ t____ o____ p______ L- s-e-t-, p-r- y- t-n-o o-r-s p-a-e-. -------------------------------------- Lo siento, pero ya tengo otros planes.
Bok! / Bog! / Zbogom! ¡--i------¡--ao! ¡A_____ / ¡C____ ¡-d-ó-! / ¡-h-o- ---------------- ¡Adiós! / ¡Chao!
Doviđenja! ¡---ós! - -H--t- l- -i--a! ¡A_____ / ¡H____ l_ v_____ ¡-d-ó-! / ¡-a-t- l- v-s-a- -------------------------- ¡Adiós! / ¡Hasta la vista!
Do uskoro! ¡--s---pr--t-! ¡H____ p______ ¡-a-t- p-o-t-! -------------- ¡Hasta pronto!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + španjolski (1-100) MP3 španjolski (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!