Рјечник

sr Прилози   »   hu Határozószavak

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [száz]

Határozószavak

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
већ једном – још никада m-- ---sze--- m-g---ha m__ e______ – m__ s___ m-r e-y-z-r – m-g s-h- ---------------------- már egyszer – még soha 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? V--- -ár ö- e-----r --r----e-? V___ m__ ö_ e______ B_________ V-l- m-r ö- e-y-z-r B-r-i-b-n- ------------------------------ Volt már ön egyszer Berlinben? 0
Не, још никада. Ne-- --g ----. N___ m__ s____ N-m- m-g s-h-. -------------- Nem, még soha. 0
неко – нико va---i-- sen-i v_____ – s____ v-l-k- – s-n-i -------------- valaki – senki 0
Познајете ли овде некога? Is-------i-- -a-akit --a-a-ik--)? I____ ö_ i__ v______ (___________ I-m-r ö- i-t v-l-k-t (-a-a-i-e-)- --------------------------------- Ismer ön itt valakit (valakiket)? 0
Не, ја не познајем овде никога. N--- nem ism-r-----t --n---. N___ n__ i______ i__ s______ N-m- n-m i-m-r-k i-t s-n-i-. ---------------------------- Nem, nem ismerek itt senkit. 0
још – не више m-g-– --r --m m__ – m__ n__ m-g – m-r n-m ------------- még – már nem 0
Остајете ли још дуго овде? Sok-i--ma--d mé--i-t? S_____ m____ m__ i___ S-k-i- m-r-d m-g i-t- --------------------- Sokáig marad még itt? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Ne-- m-r--em --k-ig--ar---k itt. N___ m__ n__ s_____ m______ i___ N-m- m-r n-m s-k-i- m-r-d-k i-t- -------------------------------- Nem, már nem sokáig maradok itt. 0
још нешто – ништа више m----al-mi---se-mi m__ v_____ – s____ m-g v-l-m- – s-m-i ------------------ még valami – semmi 0
Желите ли још нешто попити? S-e--t-e --g --la-it in--? S_______ m__ v______ i____ S-e-e-n- m-g v-l-m-t i-n-? -------------------------- Szeretne még valamit inni? 0
Не, ја не желим ништа више. Ne-, --r --- -ére--s-m-it. N___ m__ n__ k____ s______ N-m- m-r n-m k-r-k s-m-i-. -------------------------- Nem, már nem kérek semmit. 0
већ нешто – још ништа má-----am-- –---g--emm-t m__ v______ – m__ s_____ m-r v-l-m-t – m-g s-m-i- ------------------------ már valamit – még semmit 0
Јесте ли већ нешто јели? Eve----ár ---ami-? E____ m__ v_______ E-e-t m-r v-l-m-t- ------------------ Evett már valamit? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. N-----ég--e- -tt-m --m-it. N___ m__ n__ e____ s______ N-m- m-g n-m e-t-m s-m-i-. -------------------------- Nem, még nem ettem semmit. 0
још неко – нико више m---v-lak--–---------i m__ v_____ – m__ s____ m-g v-l-k- – m-r s-n-i ---------------------- még valaki – már senki 0
Жели ли још неко кафу? S--re-n----g -ala-i--á--t? S_______ m__ v_____ k_____ S-e-e-n- m-g v-l-k- k-v-t- -------------------------- Szeretne még valaki kávét? 0
Не, нико више. Ne-, már ----i. N___ m__ s_____ N-m- m-r s-n-i- --------------- Nem, már senki. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.