Рјечник

sr Прилози   »   sl Adverbi (prislovi)

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [sto]

Adverbi (prislovi)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
већ једном – још никада že-en-ra---ž--kda---– še-n-k-li ž_ e_____ (__ k____ – š_ n_____ ž- e-k-a- (-e k-a-) – š- n-k-l- ------------------------------- že enkrat (že kdaj) – še nikoli 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Ali--t- -- b--i-kd---v Be-lin-? A__ s__ ž_ b___ k___ v B_______ A-i s-e ž- b-l- k-a- v B-r-i-u- ------------------------------- Ali ste že bili kdaj v Berlinu? 0
Не, још никада. N-, š---ik-l-. N__ š_ n______ N-, š- n-k-l-. -------------- Ne, še nikoli. 0
неко – нико n---o ---i--e n____ – n____ n-k-o – n-h-e ------------- nekdo – nihče 0
Познајете ли овде некога? P----t- t-k-j-k---? P______ t____ k____ P-z-a-e t-k-j k-g-? ------------------- Poznate tukaj koga? 0
Не, ја не познајем овде никога. N------a--ne--o-n-m-n--o-a-. N__ t____ n_ p_____ n_______ N-, t-k-j n- p-z-a- n-k-g-r- ---------------------------- Ne, tukaj ne poznam nikogar. 0
још – не више še----i- več š_ – n__ v__ š- – n-č v-č ------------ še – nič več 0
Остајете ли још дуго овде? Ali os-a--te -- d--g- --? A__ o_______ š_ d____ t__ A-i o-t-j-t- š- d-l-o t-? ------------------------- Ali ostajate še dolgo tu? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N----- o-ta--m ve--do--- tu. N__ n_ o______ v__ d____ t__ N-, n- o-t-n-m v-č d-l-o t-. ---------------------------- Ne, ne ostanem več dolgo tu. 0
још нешто – ништа више še --e)-aj---n-č-v-č š_ (______ – n__ v__ š- (-e-k-j – n-č v-č -------------------- še (ne)kaj – nič več 0
Желите ли још нешто попити? Bi -----š---aj po-ili? B_ r___ š_ k__ p______ B- r-d- š- k-j p-p-l-? ---------------------- Bi radi še kaj popili? 0
Не, ја не желим ништа више. N-- n- ž---- n-č -eč. N__ n_ ž____ n__ v___ N-, n- ž-l-m n-č v-č- --------------------- Ne, ne želim nič več. 0
већ нешто – још ништа ž- -n-)k---–-š- --č ž_ (______ – š_ n__ ž- (-e-k-j – š- n-č ------------------- že (ne)kaj – še nič 0
Јесте ли већ нешто јели? A-i-ste že --j p--e--i? A__ s__ ž_ k__ p_______ A-i s-e ž- k-j p-j-d-i- ----------------------- Ali ste že kaj pojedli? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. N----i- še --s-- --je-e- (poje--a-. N__ n__ š_ n____ p______ (_________ N-, n-č š- n-s-m p-j-d-l (-o-e-l-)- ----------------------------------- Ne, nič še nisem pojedel (pojedla). 0
још неко – нико више š---ne-k-o-- -ihče v-č š_ (______ – n____ v__ š- (-e-k-o – n-h-e v-č ---------------------- še (ne)kdo – nihče več 0
Жели ли још неко кафу? B-----kd----d ---o? B_ š_ k__ r__ k____ B- š- k-o r-d k-v-? ------------------- Bi še kdo rad kavo? 0
Не, нико више. N----i-če--e-. N__ n____ v___ N-, n-h-e v-č- -------------- Ne, nihče več. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.