Рјечник

sr Прилози   »   ar ‫الظروف‬

100 [стотина]

Прилози

Прилози

‫100 [مائة]

100 [mayt]

‫الظروف‬

al-ẓurūf

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
већ једном – још никада ‫-ي--ق--مض---ـ- --------ل-س بعد ‫ف_ و__ م__ ـ__ أ___ / ل__ ب__ ‫-ي و-ت م-ى ـ-ـ أ-د-ً / ل-س ب-د ------------------------------- ‫في وقت مضى ـــ أبداً / ليس بعد 0
f- -----ma-ā — aba-a- --la-s- ---d f_ w___ m___ — a_____ / l____ b___ f- w-q- m-ḍ- — a-a-a- / l-y-a b-‘- ---------------------------------- fi waqt maḍā — abadan / laysa ba‘d
Јесте ли већ једном били у Берлину? هل سبق لك أ- -ر- ----ن؟ ه_ س__ ل_ أ_ ز__ ب_____ ه- س-ق ل- أ- ز-ت ب-ل-ن- ----------------------- هل سبق لك أن زرت برلين؟ 0
h-l----a-a la-a a- --r-a-ba----? h__ s_____ l___ a_ z____ b______ h-l s-b-q- l-k- a- z-r-a b-r-ī-? -------------------------------- hal sabaqa laka an zurta barlīn?
Не, још никада. ‫لا---ب-اً. ‫ل__ أ____ ‫-ا- أ-د-ً- ----------- ‫لا، أبداً. 0
la,--b-dan. l__ a______ l-, a-a-a-. ----------- la, abadan.
неко – нико ‫أحد -- --ـ-لا أحد ‫أ__ م_ ـ__ ل_ أ__ ‫-ح- م- ـ-ـ ل- أ-د ------------------ ‫أحد ما ـــ لا أحد 0
aḥ-- -ā - -ā--ḥad a___ m_ — l_ a___ a-a- m- — l- a-a- ----------------- aḥad mā — lā aḥad
Познајете ли овде некога? ‫---ر--أحداً-ه-ا؟ ‫أ____ أ___ ه___ ‫-ت-ر- أ-د-ً ه-ا- ----------------- ‫أتعرف أحداً هنا؟ 0
at--r---aḥa-a- --nā? a______ a_____ h____ a-a-r-f a-a-a- h-n-? -------------------- ata‘rif aḥadan hunā?
Не, ја не познајем овде никога. ‫--، ل- أع-- أ----. ‫ل__ ل_ أ___ أ____ ‫-ا- ل- أ-ر- أ-د-ً- ------------------- ‫لا، لا أعرف أحداً. 0
l-,-l---‘--f a-a---. l__ l_ a____ a______ l-, l- a-r-f a-a-a-. -------------------- la, lā a‘rif aḥadan.
још – не више ‫لا يز-ل ـــ ل- يعد ‫ل_ ي___ ـ__ ل_ ي__ ‫-ا ي-ا- ـ-ـ ل- ي-د ------------------- ‫لا يزال ـــ لم يعد 0
lā-y-zā--—-l-m y-‘-d l_ y____ — l__ y____ l- y-z-l — l-m y-‘-d -------------------- lā yazāl — lam ya‘ud
Остајете ли још дуго овде? ‫هل-س--قى--و---- ---؟ ‫ه_ س____ ط____ ه___ ‫-ل س-ب-ى ط-ي-ا- ه-ا- --------------------- ‫هل ستبقى طويلاً هنا؟ 0
h-l-sa--b-- ---īlan-h-n-? h__ s______ ṭ______ h____ h-l s-t-b-ā ṭ-w-l-n h-n-? ------------------------- hal satabqā ṭawīlan hunā?
Не, ја не остајем више дуго овде. ‫-ا،-لن -طي- الب-ا- ه--. ‫ل__ ل_ أ___ ا_____ ه___ ‫-ا- ل- أ-ي- ا-ب-ا- ه-ا- ------------------------ ‫لا، لن أطيل البقاء هنا. 0
l---l-n u-īl----baqā’ ----. l__ l__ u___ a_______ h____ l-, l-n u-ī- a---a-ā- h-n-. --------------------------- la, lan uṭīl al-baqā’ hunā.
још нешто – ништа више ‫-----خر--ـ---- -----من. ‫ش__ آ__ ـ__ ل_ أ___ م__ ‫-ي- آ-ر ـ-ـ ل- أ-ث- م-. ------------------------ ‫شيء آخر ـــ لا أكثر من. 0
sh-------r -------t--r min s___ ā____ — l_ a_____ m__ s-a- ā-h-r — l- a-t-a- m-n -------------------------- shay ākhar — lā akthar min
Желите ли још нешто попити? ‫أ-رغ- -ي--ن--ل----و- إ-ا-ي؟ ‫أ____ ف_ ت____ م____ إ_____ ‫-ت-غ- ف- ت-ا-ل م-ر-ب إ-ا-ي- ---------------------------- ‫أترغب في تناول مشروب إضافي؟ 0
at-r--i- -- tanāwil-ma--r-b --āfī? a_______ f_ t______ m______ i_____ a-u-g-i- f- t-n-w-l m-s-r-b i-ā-ī- ---------------------------------- aturghib fī tanāwil mashrūb iḍāfī?
Не, ја не желим ништа више. ‫ل-- -ا-أ--- -كثر -- ذ-ك. ‫ل__ ل_ أ___ أ___ م_ ذ___ ‫-ا- ل- أ-ي- أ-ث- م- ذ-ك- ------------------------- ‫لا، لا أريد أكثر من ذلك. 0
la,-lā u--d -kth-r-min-d--lik. l__ l_ u___ a_____ m__ d______ l-, l- u-ī- a-t-a- m-n d-ā-i-. ------------------------------ la, lā urīd akthar min dhālik.
већ нешто – још ништа ‫-د-.--ـ-ـ ل-س --د ‫ق____ ـ__ ل__ ب__ ‫-د-.- ـ-ـ ل-س ب-د ------------------ ‫قد... ـــ ليس بعد 0
qa-.---— la-sa ---d q_____ — l____ b___ q-d-.- — l-y-a b-‘- ------------------- qad... — laysa ba‘d
Јесте ли већ нешто јели? ‫هل ---ت-شي-اً؟ ‫ه_ أ___ ش____ ‫-ل أ-ل- ش-ئ-ً- --------------- ‫هل أكلت شيئاً؟ 0
h-- -kal-a---a-’an? h__ a_____ s_______ h-l a-a-t- s-a-’-n- ------------------- hal akalta shay’an?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. ل-،-لم-أت-ا----ي ش---ب-د. ل__ ل_ أ_____ أ_ ش__ ب___ ل-، ل- أ-ن-و- أ- ش-ء ب-د- ------------------------- لا، لم أتناول أي شيء بعد. 0
l------ -ta--wi- -- -h------‘d. l__ l__ a_______ a_ s____ b____ l-, l-m a-a-ā-i- a- s-a-’ b-‘-. ------------------------------- la, lam atanāwil ay shay’ ba‘d.
још неко – нико више ‫--د ما---ـ--ا --د ‫أ__ م_ ـ__ ل_ أ__ ‫-ح- م- ـ-ـ ل- أ-د ------------------ ‫أحد ما ـــ لا أحد 0
aḥa--mā-— l- ---d a___ m_ — l_ a___ a-a- m- — l- a-a- ----------------- aḥad mā — lā aḥad
Жели ли још неко кафу? ‫-ل -ن---أحد--ريد-قهوة؟ ‫ه_ ه___ أ__ ي___ ق____ ‫-ل ه-ا- أ-د ي-ي- ق-و-؟ ----------------------- ‫هل هناك أحد يريد قهوة؟ 0
hal---n--- a--d-yurī- q---a-? h__ h_____ a___ y____ q______ h-l h-n-k- a-a- y-r-d q-h-a-? ----------------------------- hal hunāka aḥad yurīd qahwah?
Не, нико више. ‫لا---- أ--. ‫ل__ ل_ أ___ ‫-ا- ل- أ-د- ------------ ‫لا، لا أحد. 0
l----ā--ḥ--. l__ l_ a____ l-, l- a-a-. ------------ la, lā aḥad.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.