Рјечник

sr нешто образложити 3   »   sk niečo zdôvodniť 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sedemdesiatsedem]

niečo zdôvodniť 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Зашто не једете торту? Preč--n--e-e-t--tu? P____ n_____ t_____ P-e-o n-j-t- t-r-u- ------------------- Prečo nejete tortu? 0
Ја морам смршати. M--í- s-hud---. M____ s________ M-s-m s-h-d-ú-. --------------- Musím schudnúť. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Ne-e- -u,--re--že-----m-sch-d--ť. N____ j__ p______ m____ s________ N-j-m j-, p-e-o-e m-s-m s-h-d-ú-. --------------------------------- Nejem ju, pretože musím schudnúť. 0
Зашто не пијете пиво? P-eč---epijet-----o? P____ n_______ p____ P-e-o n-p-j-t- p-v-? -------------------- Prečo nepijete pivo? 0
Ја морам још возити. M-sí--ešt- šo------ť. M____ e___ š_________ M-s-m e-t- š-f-r-v-ť- --------------------- Musím ešte šoférovať. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. N-pi--- --- pr-tož- m-sí- e--e-------v--. N______ h__ p______ m____ e___ š_________ N-p-j-m h-, p-e-o-e m-s-m e-t- š-f-r-v-ť- ----------------------------------------- Nepijem ho, pretože musím ešte šoférovať. 0
Зашто не пијеш кафу? P-e-o nep--eš---v-? P____ n______ k____ P-e-o n-p-j-š k-v-? ------------------- Prečo nepiješ kávu? 0
Хладна је. Je s----n-. J_ s_______ J- s-u-e-á- ----------- Je studená. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. N--ij-- ju,-pre-----j---t-d--á. N______ j__ p______ j_ s_______ N-p-j-m j-, p-e-o-e j- s-u-e-á- ------------------------------- Nepijem ju, pretože je studená. 0
Зашто не пијеш чај? P-ečo--ep--e---e- č-j? P____ n______ t__ č___ P-e-o n-p-j-š t-n č-j- ---------------------- Prečo nepiješ ten čaj? 0
Немам шећера. N-m-m cu-or. N____ c_____ N-m-m c-k-r- ------------ Nemám cukor. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Ne-i-e- -o- -r--ož---e-ám---ko-. N______ h__ p______ n____ c_____ N-p-j-m h-, p-e-o-e n-m-m c-k-r- -------------------------------- Nepijem ho, pretože nemám cukor. 0
Зашто не једете супу? Prečo-n-j--- ------ie---? P____ n_____ t_ p________ P-e-o n-j-t- t- p-l-e-k-? ------------------------- Prečo nejete tú polievku? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Ne---e-na--so--ju. N_________ s__ j__ N-o-j-d-a- s-m j-. ------------------ Neobjednal som ju. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Ne-e--ju---r-t-že-s-- j--n--b---n--. N____ j__ p______ s__ j_ n__________ N-j-m j-, p-e-o-e s-m j- n-o-j-d-a-. ------------------------------------ Nejem ju, pretože som ju neobjednal. 0
Зашто не једете месо? P--č- n--e-e-to -ä-o? P____ n_____ t_ m____ P-e-o n-j-t- t- m-s-? --------------------- Prečo nejete to mäso? 0
Ја сам вегетеријанац. Som---geta-ián. S__ v__________ S-m v-g-t-r-á-. --------------- Som vegetarián. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Ne--m-h-,-pr--ože-s-m v----a----. N____ h__ p______ s__ v__________ N-j-m h-, p-e-o-e s-m v-g-t-r-á-. --------------------------------- Nejem ho, pretože som vegetarián. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словачки (1-100) МП3 словачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…