Рјечник

sr Редни бројеви   »   sk Radové číslovky

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [šesťdesiatjeden]

Radové číslovky

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Први месец је јануар. Pr-- -e--ac je -anuár. P___ m_____ j_ j______ P-v- m-s-a- j- j-n-á-. ---------------------- Prvý mesiac je január. 0
Други месец је фебруар. D-uh- me-ia- j- febr-ár. D____ m_____ j_ f_______ D-u-ý m-s-a- j- f-b-u-r- ------------------------ Druhý mesiac je február. 0
Трећи месец је март. Tr-tí -e---c-j- ma-ec. T____ m_____ j_ m_____ T-e-í m-s-a- j- m-r-c- ---------------------- Tretí mesiac je marec. 0
Четврти месец је април. Štv--- me-iac ---ap-í-. Š_____ m_____ j_ a_____ Š-v-t- m-s-a- j- a-r-l- ----------------------- Štvrtý mesiac je apríl. 0
Пети месец је мај. Piat- -es--c -e-máj. P____ m_____ j_ m___ P-a-y m-s-a- j- m-j- -------------------- Piaty mesiac je máj. 0
Шести месец је јуни. Ši------e-i-- -e---n. Š_____ m_____ j_ j___ Š-e-t- m-s-a- j- j-n- --------------------- Šiesty mesiac je jún. 0
Шест месеци је пола године. Še-ť-mes-acov -e p-- ro-a. Š___ m_______ j_ p__ r____ Š-s- m-s-a-o- j- p-l r-k-. -------------------------- Šesť mesiacov je pol roka. 0
Јануар, фебруар, март, J-n--r- fe--uár- marec, J______ f_______ m_____ J-n-á-, f-b-u-r- m-r-c- ----------------------- Január, február, marec, 0
април, мај и јун. a-ríl, máj----ú-. a_____ m__ a j___ a-r-l- m-j a j-n- ----------------- apríl, máj a jún. 0
Седми месец је јул. Sied-y ---i---je -úl. S_____ m_____ j_ j___ S-e-m- m-s-a- j- j-l- --------------------- Siedmy mesiac je júl. 0
Осми месец је август. Ôsmy ----a---e --g-s-. Ô___ m_____ j_ a______ Ô-m- m-s-a- j- a-g-s-. ---------------------- Ôsmy mesiac je august. 0
Девети месец је септембар. D-v-at- mesiac -- sept-m--r. D______ m_____ j_ s_________ D-v-a-y m-s-a- j- s-p-e-b-r- ---------------------------- Deviaty mesiac je september. 0
Десети месец је октобар. De---t--me-i---je -któb-r. D______ m_____ j_ o_______ D-s-a-y m-s-a- j- o-t-b-r- -------------------------- Desiaty mesiac je október. 0
Једанаести месец је новембар. Jed-n-sty m--i-c -e-nov--b--. J________ m_____ j_ n________ J-d-n-s-y m-s-a- j- n-v-m-e-. ----------------------------- Jedenásty mesiac je november. 0
Дванаести месец је децембар. D--n---- --sia- -e de--m--r. D_______ m_____ j_ d________ D-a-á-t- m-s-a- j- d-c-m-e-. ---------------------------- Dvanásty mesiac je december. 0
Дванаест месеци је једна година. Dv-n-sť-m---acov je ----n-r--. D______ m_______ j_ j____ r___ D-a-á-ť m-s-a-o- j- j-d-n r-k- ------------------------------ Dvanásť mesiacov je jeden rok. 0
Јули, август, септембар, J-l--au-us-- -e-t--be-, J___ a______ s_________ J-l- a-g-s-, s-p-e-b-r- ----------------------- Júl, august, september, 0
октобар, новембар и децембар. o----er, n---m--r a -e-e--er. o_______ n_______ a d________ o-t-b-r- n-v-m-e- a d-c-m-e-. ----------------------------- október, november a december. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...