Рјечник

sr нешто образложити 3   »   hr nešto opravdati 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sedamdeset i sedam]

nešto opravdati 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Зашто не једете торту? Z-što----j-d--e tor-u? Z____ n_ j_____ t_____ Z-š-o n- j-d-t- t-r-u- ---------------------- Zašto ne jedete tortu? 0
Ја морам смршати. M-ram-smr--v-t-. M____ s_________ M-r-m s-r-a-i-i- ---------------- Moram smršaviti. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. N- ----- ju- j-r --r-m s--ša----. N_ j____ j__ j__ m____ s_________ N- j-d-m j-, j-r m-r-m s-r-a-i-i- --------------------------------- Ne jedem ju, jer moram smršaviti. 0
Зашто не пијете пиво? Z-š-- -e pij-te-pi--? Z____ n_ p_____ p____ Z-š-o n- p-j-t- p-v-? --------------------- Zašto ne pijete pivo? 0
Ја морам још возити. M---m --š-vo--t-. M____ j__ v______ M-r-m j-š v-z-t-. ----------------- Moram još voziti. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Ne p-je- ga, -er-----m još vo----. N_ p____ g__ j__ m____ j__ v______ N- p-j-m g-, j-r m-r-m j-š v-z-t-. ---------------------------------- Ne pijem ga, jer moram još voziti. 0
Зашто не пијеш кафу? Z-št- ne piješ-kavu? Z____ n_ p____ k____ Z-š-o n- p-j-š k-v-? -------------------- Zašto ne piješ kavu? 0
Хладна је. Hl-dna---. H_____ j__ H-a-n- j-. ---------- Hladna je. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. N- --j-m-j-- --- je-h---n-. N_ p____ j__ j__ j_ h______ N- p-j-m j-, j-r j- h-a-n-. --------------------------- Ne pijem je, jer je hladna. 0
Зашто не пијеш чај? Zaš-o------ješ -aj? Z____ n_ p____ č___ Z-š-o n- p-j-š č-j- ------------------- Zašto ne piješ čaj? 0
Немам шећера. Ne--- --ć--a. N____ š______ N-m-m š-ć-r-. ------------- Nemam šećera. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Ne--ije---a,-je- n-m-- -e-era. N_ p____ g__ j__ n____ š______ N- p-j-m g-, j-r n-m-m š-ć-r-. ------------------------------ Ne pijem ga, jer nemam šećera. 0
Зашто не једете супу? Za-to ---j---t---u--? Z____ n_ j_____ j____ Z-š-o n- j-d-t- j-h-? --------------------- Zašto ne jedete juhu? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Ni--- -- --r-či--/ na-----a. N____ j_ n______ / n________ N-s-m j- n-r-č-o / n-r-č-l-. ---------------------------- Nisam ju naručio / naručila. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Ne---d-m -e- -er -e n-sam--a------/ n--u-il-. N_ j____ j__ j__ j_ n____ n______ / n________ N- j-d-m j-, j-r j- n-s-m n-r-č-o / n-r-č-l-. --------------------------------------------- Ne jedem je, jer je nisam naručio / naručila. 0
Зашто не једете месо? Zaš-o -e jede-e-----? Z____ n_ j_____ m____ Z-š-o n- j-d-t- m-s-? --------------------- Zašto ne jedete meso? 0
Ја сам вегетеријанац. J--s-----geta--j-n--. J_ s__ v_____________ J- s-m v-g-t-r-j-n-c- --------------------- Ja sam vegetarijanac. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Ne j-d-- ga, -e--s-m v-get-r-ja-a-. N_ j____ g__ j__ s__ v_____________ N- j-d-m g-, j-r s-m v-g-t-r-j-n-c- ----------------------------------- Ne jedem ga, jer sam vegetarijanac. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…