Рјечник

sr нешто образложити 3   »   fi perustella jotakin 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [seitsemänkymmentäseitsemän]

perustella jotakin 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Зашто не једете торту? M---i---t--sy- k-kkua? M____ e___ s__ k______ M-k-i e-t- s-ö k-k-u-? ---------------------- Miksi ette syö kakkua? 0
Ја морам смршати. M-nun-täytyy -a-hd-tta-. M____ t_____ l__________ M-n-n t-y-y- l-i-d-t-a-. ------------------------ Minun täytyy laihduttaa. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. En-s-ö--i-ä,-kos-- m-n-- ---t-y--aihdu--aa. E_ s__ s____ k____ m____ t_____ l__________ E- s-ö s-t-, k-s-a m-n-n t-y-y- l-i-d-t-a-. ------------------------------------------- En syö sitä, koska minun täytyy laihduttaa. 0
Зашто не пијете пиво? Miks- et-e-ju- t--t----u---? M____ e___ j__ t____ o______ M-k-i e-t- j-o t-o-a o-u-t-? ---------------------------- Miksi ette juo tuota olutta? 0
Ја морам још возити. M---n---y-----ielä ajaa. M____ t_____ v____ a____ M-n-n t-y-y- v-e-ä a-a-. ------------------------ Minun täytyy vielä ajaa. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. M-nä-----u- s-tä, --sk--min-n--äy-yy-v-e-- -ja-. M___ e_ j__ s____ k____ m____ t_____ v____ a____ M-n- e- j-o s-t-, k-s-a m-n-n t-y-y- v-e-ä a-a-. ------------------------------------------------ Minä en juo sitä, koska minun täytyy vielä ajaa. 0
Зашто не пијеш кафу? M--s--e- ju---uota---h-i-? M____ e_ j__ t____ k______ M-k-i e- j-o t-o-a k-h-i-? -------------------------- Miksi et juo tuota kahvia? 0
Хладна је. Se o---y-mää. S_ o_ k______ S- o- k-l-ä-. ------------- Se on kylmää. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Mi-ä -n-juo si-ä---os-a--e-on-ky-mää. M___ e_ j__ s____ k____ s_ o_ k______ M-n- e- j-o s-t-, k-s-a s- o- k-l-ä-. ------------------------------------- Minä en juo sitä, koska se on kylmää. 0
Зашто не пијеш чај? Miks- e- -uo tu-ta te-tä? M____ e_ j__ t____ t_____ M-k-i e- j-o t-o-a t-e-ä- ------------------------- Miksi et juo tuota teetä? 0
Немам шећера. M----l- ---ol------r--. M______ e_ o__ s_______ M-n-l-a e- o-e s-k-r-a- ----------------------- Minulla ei ole sokeria. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. E- juo--i--, ----a---n---- e----e -ok-r-a. E_ j__ s____ k____ m______ e_ o__ s_______ E- j-o s-t-, k-s-a m-n-l-a e- o-e s-k-r-a- ------------------------------------------ En juo sitä, koska minulla ei ole sokeria. 0
Зашто не једете супу? M-ks- e-t- -yö t--t- k-i----? M____ e___ s__ t____ k_______ M-k-i e-t- s-ö t-o-a k-i-t-a- ----------------------------- Miksi ette syö tuota keittoa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Mi------til---u--s-tä. M___ e_ t_______ s____ M-n- e- t-l-n-u- s-t-. ---------------------- Minä en tilannut sitä. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Minä -n---ö --tä, k-ska e---ilan--- --t-. M___ e_ s__ s____ k____ e_ t_______ s____ M-n- e- s-ö s-t-, k-s-a e- t-l-n-u- s-t-. ----------------------------------------- Minä en syö sitä, koska en tilannut sitä. 0
Зашто не једете месо? M-k---e--e---ö -uota l-h--? M____ e___ s__ t____ l_____ M-k-i e-t- s-ö t-o-a l-h-a- --------------------------- Miksi ette syö tuota lihaa? 0
Ја сам вегетеријанац. M----o-e- ka--is-yö-ä. M___ o___ k___________ M-n- o-e- k-s-i-s-ö-ä- ---------------------- Minä olen kasvissyöjä. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. M--- e- s---si--- ---ka----n--a-v---yö-ä. M___ e_ s__ s____ k____ o___ k___________ M-n- e- s-ö s-t-, k-s-a o-e- k-s-i-s-ö-ä- ----------------------------------------- Minä en syö sitä, koska olen kasvissyöjä. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…