Рјечник

sr Редни бројеви   »   fi Järjestysnumerot

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [kuusikymmentäyksi]

Järjestysnumerot

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Први месец је јануар. E-sim--in-n kuukausi on---m---u-. E__________ k_______ o_ t________ E-s-m-ä-n-n k-u-a-s- o- t-m-i-u-. --------------------------------- Ensimmäinen kuukausi on tammikuu. 0
Други месец је фебруар. T--n-- --uka-s- on--e-m-ku-. T_____ k_______ o_ h________ T-i-e- k-u-a-s- o- h-l-i-u-. ---------------------------- Toinen kuukausi on helmikuu. 0
Трећи месец је март. K-lm---k---a-s- o- m-ali--uu. K_____ k_______ o_ m_________ K-l-a- k-u-a-s- o- m-a-i-k-u- ----------------------------- Kolmas kuukausi on maaliskuu. 0
Четврти месец је април. Nel-äs k-uk-u-i-o- --h-ik--. N_____ k_______ o_ h________ N-l-ä- k-u-a-s- o- h-h-i-u-. ---------------------------- Neljäs kuukausi on huhtikuu. 0
Пети месец је мај. V-id-- k-ukausi -n-t-u----u. V_____ k_______ o_ t________ V-i-e- k-u-a-s- o- t-u-o-u-. ---------------------------- Viides kuukausi on toukokuu. 0
Шести месец је јуни. K-ud---k-u--u---o---e---uu. K_____ k_______ o_ k_______ K-u-e- k-u-a-s- o- k-s-k-u- --------------------------- Kuudes kuukausi on kesäkuu. 0
Шест месеци је пола године. Kuu-i----k-u--a o--puo---v-ot-a. K____ k________ o_ p____ v______ K-u-i k-u-a-t-a o- p-o-i v-o-t-. -------------------------------- Kuusi kuukautta on puoli vuotta. 0
Јануар, фебруар, март, Tamm-ku-, --l-ik--- -aal-sk--, T________ h________ m_________ T-m-i-u-, h-l-i-u-, m-a-i-k-u- ------------------------------ Tammikuu, helmikuu, maaliskuu, 0
април, мај и јун. hu---ku-,--ou-o-u------e---uu. h________ t_______ j_ k_______ h-h-i-u-, t-u-o-u- j- k-s-k-u- ------------------------------ huhtikuu, toukokuu ja kesäkuu. 0
Седми месец је јул. Seitsemä- -u---u---on--ein--u-. S________ k_______ o_ h________ S-i-s-m-s k-u-a-s- o- h-i-ä-u-. ------------------------------- Seitsemäs kuukausi on heinäkuu. 0
Осми месец је август. K-hde--as kuuka-----n -lo-u-. K________ k_______ o_ e______ K-h-e-s-s k-u-a-s- o- e-o-u-. ----------------------------- Kahdeksas kuukausi on elokuu. 0
Девети месец је септембар. Yhdeks-- -uu-a--- on--y--k-u. Y_______ k_______ o_ s_______ Y-d-k-ä- k-u-a-s- o- s-y-k-u- ----------------------------- Yhdeksäs kuukausi on syyskuu. 0
Десети месец је октобар. K-mme--s kuu--usi -n-l-ka--u. K_______ k_______ o_ l_______ K-m-e-e- k-u-a-s- o- l-k-k-u- ----------------------------- Kymmenes kuukausi on lokakuu. 0
Једанаести месец је новембар. Y-de-t-is-a-kuu-a-si -n-ma--a---u. Y__________ k_______ o_ m_________ Y-d-s-o-s-a k-u-a-s- o- m-r-a-k-u- ---------------------------------- Yhdestoista kuukausi on marraskuu. 0
Дванаести месец је децембар. K---es---st---u-kau---o- --u---u-. K___________ k_______ o_ j________ K-h-e-t-i-t- k-u-a-s- o- j-u-u-u-. ---------------------------------- Kahdestoista kuukausi on joulukuu. 0
Дванаест месеци је једна година. K-ksi--i-ta---ukautta on y------o-i. K__________ k________ o_ y___ v_____ K-k-i-o-s-a k-u-a-t-a o- y-s- v-o-i- ------------------------------------ Kaksitoista kuukautta on yksi vuosi. 0
Јули, август, септембар, He-----u, elo---- --y-k-u, H________ e______ s_______ H-i-ä-u-, e-o-u-, s-y-k-u- -------------------------- Heinäkuu, elokuu, syyskuu, 0
октобар, новембар и децембар. lok-ku-- ma---sku--ja-j-ul-k--. l_______ m________ j_ j________ l-k-k-u- m-r-a-k-u j- j-u-u-u-. ------------------------------- lokakuu, marraskuu ja joulukuu. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...