Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   lt Klausimai — praeitis 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [aštuoniasdešimt šeši]

Klausimai — praeitis 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Koju si kravatu nosio? Kok--kaklar----- ---- ry-----? K___ k__________ (t__ r_______ K-k- k-k-a-a-š-į (-u- r-š-j-i- ------------------------------ Kokį kaklaraištį (tu) ryšėjai? 0
Koji auto si kupio / kupila? Ko-į -uto-o--lį-(-u)-p--kai? K___ a_________ (t__ p______ K-k- a-t-m-b-l- (-u- p-r-a-? ---------------------------- Kokį automobilį (tu) pirkai? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? K-----a-k---tį (t-)----------me-av--? K___ l________ (t__ u________________ K-k- l-i-r-š-į (-u- u-s-p-e-u-e-a-a-? ------------------------------------- Kokį laikraštį (tu) užsiprenumeravai? 0
Koga ste vidjeli? K--(jūs)--ama-ėt-? K_ (j___ p________ K- (-ū-) p-m-t-t-? ------------------ Ką (jūs) pamatėte? 0
Koga ste sreli? K---j-s- sut--o--? K_ (j___ s________ K- (-ū-) s-t-k-t-? ------------------ Ką (jūs) sutikote? 0
Koga ste prepoznali? Ką ----- -t--ž-no--? K_ (j___ a__________ K- (-ū-) a-p-ž-n-t-? -------------------- Ką (jūs) atpažinote? 0
Kada ste se ustali? K--- ---s- -tsi-ė--t-? K___ (j___ a__________ K-d- (-ū-) a-s-k-l-t-? ---------------------- Kada (jūs) atsikėlėte? 0
Kada ste započeli? Ka-- ----) -r--ė---e? K___ (j___ p_________ K-d- (-ū-) p-a-ė-o-e- --------------------- Kada (jūs) pradėjote? 0
Kada ste prestali? K--a----s)---o-ė-ės-/-n---o-ote? K___ (j___ l_______ / n_________ K-d- (-ū-) l-o-ė-ė- / n-s-o-o-e- -------------------------------- Kada (jūs) liovėtės / nustojote? 0
Zašto ste se probudili? Kod-l-----)-a----udot-? K____ (j___ a__________ K-d-l (-ū-) a-s-b-d-t-? ----------------------- Kodėl (jūs) atsibudote? 0
Zašto ste postali učitelj? Ko-ėl--jū---t----e-mo---o-u? K____ (j___ t_____ m________ K-d-l (-ū-) t-p-t- m-k-t-j-? ---------------------------- Kodėl (jūs) tapote mokytoju? 0
Zašto ste uzeli taksi? K-d-- (j-s--važ-a-ote tak-i? K____ (j___ v________ t_____ K-d-l (-ū-) v-ž-a-o-e t-k-i- ---------------------------- Kodėl (jūs) važiavote taksi? 0
Odakle ste došli? I------(---)-a----t- /---vyko--? I_ k__ (j___ a______ / a________ I- k-r (-ū-) a-ė-o-e / a-v-k-t-? -------------------------------- Iš kur (jūs) atėjote / atvykote? 0
Kamo ste išli? Ku- -j--)-nu--ot-? K__ (j___ n_______ K-r (-ū-) n-ė-o-e- ------------------ Kur (jūs) nuėjote? 0
Gdje ste bili? Kur (---) b--o-e? K__ (j___ b______ K-r (-ū-) b-v-t-? ----------------- Kur (jūs) buvote? 0
Kome si pomogao / pomogla? K-----u- pa--ja-? K__ (t__ p_______ K-m (-u- p-d-j-i- ----------------- Kam (tu) padėjai? 0
Kome si pisao / pisala? Ka----u--paraš-i? K__ (t__ p_______ K-m (-u- p-r-š-i- ----------------- Kam (tu) parašei? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? Kam--t-) -tsake-? K__ (t__ a_______ K-m (-u- a-s-k-i- ----------------- Kam (tu) atsakei? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + litvanski (1-100) MP3 litvanski (1-100)
Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...