Размоўнік

be Чытаць і пісаць   »   sr Читати и писати

6 [шэсць]

Чытаць і пісаць

Чытаць і пісаць

6 [шест]

6 [šest]

Читати и писати

Čitati i pisati

Выберыце, як вы хочаце бачыць пераклад:   
Беларуская Сербская Гуляць Больш
Я чытаю. J--чита-. J_ ч_____ J- ч-т-м- --------- Ja читам. 0
J----ta-. J_ č_____ J- č-t-m- --------- Ja čitam.
Я чытаю літару. Ј- --т-- ---но ---во. Ј_ ч____ ј____ с_____ Ј- ч-т-м ј-д-о с-о-о- --------------------- Ја читам једно слово. 0
J--č---m--e--- -l--o. J_ č____ j____ s_____ J- č-t-m j-d-o s-o-o- --------------------- Ja čitam jedno slovo.
Я чытаю слова. Ја--ит---ј-д---ре-. Ј_ ч____ ј____ р___ Ј- ч-т-м ј-д-у р-ч- ------------------- Ја читам једну реч. 0
J----t-- -ednu r--. J_ č____ j____ r___ J- č-t-m j-d-u r-č- ------------------- Ja čitam jednu reč.
Я чытаю сказ. Ја---там је-ну--е----ц-. Ј_ ч____ ј____ р________ Ј- ч-т-м ј-д-у р-ч-н-ц-. ------------------------ Ја читам једну реченицу. 0
J-----a---edn- --čen-cu. J_ č____ j____ r________ J- č-t-m j-d-u r-č-n-c-. ------------------------ Ja čitam jednu rečenicu.
Я чытаю ліст. Ја-----м-----о-----о. Ј_ ч____ ј____ п_____ Ј- ч-т-м ј-д-о п-с-о- --------------------- Ја читам једно писмо. 0
J--------------pi-mo. J_ č____ j____ p_____ J- č-t-m j-d-o p-s-o- --------------------- Ja čitam jedno pismo.
Я чытаю кнігу. Ја-читам -е-н--књ-гу. Ј_ ч____ ј____ к_____ Ј- ч-т-м ј-д-у к-и-у- --------------------- Ја читам једну књигу. 0
J---it-m j------n--g-. J_ č____ j____ k______ J- č-t-m j-d-u k-j-g-. ---------------------- Ja čitam jednu knjigu.
Я чытаю. Ј--чит--. Ј_ ч_____ Ј- ч-т-м- --------- Ја читам. 0
J- či---. J_ č_____ J- č-t-m- --------- Ja čitam.
Ты чытаеш. Ти-чит-ш. Т_ ч_____ Т- ч-т-ш- --------- Ти читаш. 0
T----t-š. T_ č_____ T- č-t-š- --------- Ti čitaš.
Ён чытае. Он---та. О_ ч____ О- ч-т-. -------- Он чита. 0
On-č--a. O_ č____ O- č-t-. -------- On čita.
Я пішу. Ја -ише-. Ј_ п_____ Ј- п-ш-м- --------- Ја пишем. 0
Ja piš--. J_ p_____ J- p-š-m- --------- Ja pišem.
Я пішу літару. Ј--пи--- ---н- с-ов-. Ј_ п____ ј____ с_____ Ј- п-ш-м ј-д-о с-о-о- --------------------- Ја пишем једно слово. 0
Ja ----m---d-- slov-. J_ p____ j____ s_____ J- p-š-m j-d-o s-o-o- --------------------- Ja pišem jedno slovo.
Я пішу слова. Ј- п-шем-ј-д-----ч. Ј_ п____ ј____ р___ Ј- п-ш-м ј-д-у р-ч- ------------------- Ја пишем једну реч. 0
Ja ----m-je--- r--. J_ p____ j____ r___ J- p-š-m j-d-u r-č- ------------------- Ja pišem jednu reč.
Я пішу сказ. Ја -ишем ---н- р-ч--ицу. Ј_ п____ ј____ р________ Ј- п-ш-м ј-д-у р-ч-н-ц-. ------------------------ Ја пишем једну реченицу. 0
Ja --š-m j---u -eč-----. J_ p____ j____ r________ J- p-š-m j-d-u r-č-n-c-. ------------------------ Ja pišem jednu rečenicu.
Я пішу ліст. Ја-пиш----е--о--исм-. Ј_ п____ ј____ п_____ Ј- п-ш-м ј-д-о п-с-о- --------------------- Ја пишем једно писмо. 0
Ja-p---m j-dno-pis--. J_ p____ j____ p_____ J- p-š-m j-d-o p-s-o- --------------------- Ja pišem jedno pismo.
Я пішу кнігу. Ја--ишем ј-дн- -њ-гу. Ј_ п____ ј____ к_____ Ј- п-ш-м ј-д-у к-и-у- --------------------- Ја пишем једну књигу. 0
Ja-p---m--e--u kn----. J_ p____ j____ k______ J- p-š-m j-d-u k-j-g-. ---------------------- Ja pišem jednu knjigu.
Я пішу. Ја -иш--. Ј_ п_____ Ј- п-ш-м- --------- Ја пишем. 0
Ja-pišem. J_ p_____ J- p-š-m- --------- Ja pišem.
Ты пішаш. Т--пи-е-. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
T--p--e-. T_ p_____ T- p-š-š- --------- Ti pišeš.
Ён піша. Он-----. О_ п____ О- п-ш-. -------- Он пише. 0
O- ---e. O_ p____ O- p-š-. -------- On piše.

Інтэрнацыянальныя словы

Глабалізацыя, сярод іншага, уплывае і на мову. Гэта робіцца заўважным па павелічэнні колькасці інтэрнацыянальных слоў. Інтэрнацыянальныя словы - гэта словы, якія прысутнічаюць у многіх мовах. Пры гэтым, словы маюць аднолькавая, або падобнае значэнне. Вымаўленне часта тое ж самае. Напісанне таксама можа быць вельмі падобным. Цікава тое, як распаўсюджваюцца інтэрнацыянальныя словы. Для іх не існуе межаў. У тым ліку геаграфічных. І тым больш моўных. Ёсць словы, якія разумеюць людзі на ўсіх кантынентах. Добрым прыкладам з'яўляецца слова Hotel. Яно існуе амаль што паўсюль у свеце. Многія інтэрнацыянальныя словы бяруць пачатак у навуцы. Тэхнічныя тэрміны таксама распаўсюджваюцца хутка і па ўсім свеце. Старыя інтэрнацыянальныя словы маюць агульны корань. Яны ўтварыліся ад аднаго і таго ж слова. Аднак у большасці выпадкаў у аснове інтэрнацыянальных слоў ляжаць запазычанні. Гэта азначае, что словы проста ўваходзяць у іншую мову. Пры такім пераходзе важную ролю гуляюць гісторыка-культурныя вобласці. Кожная цывілізацыя мае свае ўласныя традыцыі. Таму новыя канцэпціі прырастаюцца не ўсюды. Культурныя нормы вырашаюць, якія ідэі могуць быць прыняты. Некаторыя рэчы існуюць толькі ў пэўных частках свету. Іншыя вельмі хутка распаўсюджваюцца па ўсім свеце. Але калі нейкая рэч атрымлівае распаўсюджванне, то распаўсюджаваецца іяе назва. Менавіта гэта робіць інтэрнацыянальныя словы такімі займальнымі! Здзяйсняючы адкрыцці ў мовах, мы таксама здзяйсняем адкрыцці ў культурах…