Рјечник

sr нешто желети   »   es querer algo

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [setenta]

querer algo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Желите ли пушити? ¿Q--rría (-s--d-----a-? ¿Q______ (u_____ f_____ ¿-u-r-í- (-s-e-) f-m-r- ----------------------- ¿Querría (usted) fumar?
Желите ли играти? ¿Qu----a--us--d)---i-a-? ¿Q______ (u_____ b______ ¿-u-r-í- (-s-e-) b-i-a-? ------------------------ ¿Querría (usted) bailar?
Желите ли шетати? ¿---r----(-sted)-p-----? ¿Q______ (u_____ p______ ¿-u-r-í- (-s-e-) p-s-a-? ------------------------ ¿Querría (usted) pasear?
Ја желим пушити. (--) --e-r-a f-m--. (Y__ q______ f_____ (-o- q-e-r-a f-m-r- ------------------- (Yo) querría fumar.
Желиш ли цигарету? ¿Q--r---s-un cig-r-illo? ¿Q_______ u_ c__________ ¿-u-r-í-s u- c-g-r-i-l-? ------------------------ ¿Querrías un cigarrillo?
Он жели ватру. (Él)-qu---ía-u- en--n-e--r. (É__ q______ u_ e__________ (-l- q-e-r-a u- e-c-n-e-o-. --------------------------- (Él) querría un encendedor.
Ја желим нешто пити. (Yo) --e-ría ----r -l--. (Y__ q______ b____ a____ (-o- q-e-r-a b-b-r a-g-. ------------------------ (Yo) querría beber algo.
Ја желим нешто јести. Q-e-ría-c--er-a---. Q______ c____ a____ Q-e-r-a c-m-r a-g-. ------------------- Querría comer algo.
Ја се желим мало одморити. Q--rrí- -----n-ar-u- ---o. Q______ d________ u_ p____ Q-e-r-a d-s-a-s-r u- p-c-. -------------------------- Querría descansar un poco.
Ја Вас желим нешто питати. Q-e-r-- -r--untarle-al-o. Q______ p__________ a____ Q-e-r-a p-e-u-t-r-e a-g-. ------------------------- Querría preguntarle algo.
Ја Вас желим за нешто замолити. Q--r--a--edi-le-al--. Q______ p______ a____ Q-e-r-a p-d-r-e a-g-. --------------------- Querría pedirle algo.
Ја Вас желим на нешто позвати. Qu-r--a inv-t--l- - --- --alg-. Q______ i________ / -l_ a a____ Q-e-r-a i-v-t-r-e / --a a a-g-. ------------------------------- Querría invitarle / -la a algo.
Шта желите, молим? ¿Qu- -u-rr-- /-d---a? ¿Q__ q______ / d_____ ¿-u- q-e-r-a / d-s-a- --------------------- ¿Qué querría / desea?
Желите ли кафу? ¿Q-----a (ust-d) un-----? ¿Q______ (u_____ u_ c____ ¿-u-r-í- (-s-e-) u- c-f-? ------------------------- ¿Querría (usted) un café?
Или радије желите чај? ¿O pre---re un --? ¿O p_______ u_ t__ ¿- p-e-i-r- u- t-? ------------------ ¿O prefiere un té?
Ми се желимо возити кући. Qu---íam-s-ir-os a-----. Q_________ i____ a c____ Q-e-r-a-o- i-n-s a c-s-. ------------------------ Querríamos irnos a casa.
Желите ли ви такси? ¿Que-r--is----tax-? ¿Q________ u_ t____ ¿-u-r-í-i- u- t-x-? ------------------- ¿Querríais un taxi?
Они желе телефонирати. (E-l-s / e-la-- qu-r-------a-a- po--te--f-n-. (E____ / e_____ q_______ l_____ p__ t________ (-l-o- / e-l-s- q-e-r-a- l-a-a- p-r t-l-f-n-. --------------------------------------------- (Ellos / ellas) querrían llamar por teléfono.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шпански (1-100) МП3 шпански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.