Рјечник

sr нешто желети   »   pa ਕੁਝ ਚੰਗਾ ਲੱਗਣਾ

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [ਸੱਤਰ]

70 [Satara]

ਕੁਝ ਚੰਗਾ ਲੱਗਣਾ

kujha cagā lagaṇā

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пунџаби Игра Више
Желите ли пушити? ਕ- -ੁਸੀਂ -ਿ-ਰ- --ਣ- ਹ-? ਕੀ ਤੁ_ ਸਿ___ ਪੀ_ ਹੈ_ ਕ- ਤ-ਸ-ਂ ਸ-ਗ-ਟ ਪ-ਣ- ਹ-? ----------------------- ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਸਿਗਰਟ ਪੀਣੀ ਹੈ? 0
k- tu--- s-ga--ṭa--ī-- hai? k_ t____ s_______ p___ h___ k- t-s-ṁ s-g-r-ṭ- p-ṇ- h-i- --------------------------- kī tusīṁ sigaraṭa pīṇī hai?
Желите ли играти? ਕ----ਸ-ਂ --ਚਣ----? ਕੀ ਤੁ_ ਨੱ__ ਹੈ_ ਕ- ਤ-ਸ-ਂ ਨ-ਚ-ਾ ਹ-? ------------------ ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਨੱਚਣਾ ਹੈ? 0
K- t--ī- nac-ṇ- h--? K_ t____ n_____ h___ K- t-s-ṁ n-c-ṇ- h-i- -------------------- Kī tusīṁ nacaṇā hai?
Желите ли шетати? ਕ------ਟ-ਿਲਣ- ਚ-ਹ-ੰਦ--/---ਹੁੰ---ਹੈਂ? ਕੀ ਤੂੰ ਟ___ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹੈਂ_ ਕ- ਤ-ੰ ਟ-ਿ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------------ ਕੀ ਤੂੰ ਟਹਿਲਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹੈਂ? 0
Kī tū -a----ṇ---āh------āh-dī----ṁ? K_ t_ ṭ_______ c______ c_____ h____ K- t- ṭ-h-l-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-i-? ----------------------------------- Kī tū ṭahilaṇā cāhudā/ cāhudī haiṁ?
Ја желим пушити. ਮ-ਂ --ਗ-----ਣੀ -ੈ। ਮੈਂ ਸਿ___ ਪੀ_ ਹੈ_ ਮ-ਂ ਸ-ਗ-ਟ ਪ-ਣ- ਹ-। ------------------ ਮੈਂ ਸਿਗਰਟ ਪੀਣੀ ਹੈ। 0
Mai- -i-ara----ī-ī -a-. M___ s_______ p___ h___ M-i- s-g-r-ṭ- p-ṇ- h-i- ----------------------- Maiṁ sigaraṭa pīṇī hai.
Желиш ли цигарету? ਕ--ਤੈਨੂੰ -ਿ-ਰਟ --ਹੀਦੀ --? ਕੀ ਤੈ_ ਸਿ___ ਚਾ__ ਹੈ_ ਕ- ਤ-ਨ-ੰ ਸ-ਗ-ਟ ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-? ------------------------- ਕੀ ਤੈਨੂੰ ਸਿਗਰਟ ਚਾਹੀਦੀ ਹੈ? 0
K- -a----sig-ra-- cā-ī-- h-i? K_ t____ s_______ c_____ h___ K- t-i-ū s-g-r-ṭ- c-h-d- h-i- ----------------------------- Kī tainū sigaraṭa cāhīdī hai?
Он жели ватру. ਉ-ਨ-----ਲਗ-ੳਣ ਲ--ਕ-ਝ ---ੀ-- -ੈ? ਉ__ ਸੁ____ ਲ_ ਕੁ_ ਚਾ__ ਹੈ_ ਉ-ਨ-ੰ ਸ-ਲ-ਾ-ਣ ਲ- ਕ-ਝ ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-? ------------------------------- ਉਸਨੂੰ ਸੁਲਗਾੳਣ ਲਈ ਕੁਝ ਚਾਹੀਦਾ ਹੈ? 0
Us------l--ā---l-'- k-jh--cā-ī-- --i? U____ s_______ l___ k____ c_____ h___ U-a-ū s-l-g-ṇ- l-'- k-j-a c-h-d- h-i- ------------------------------------- Usanū sulagāṇa la'ī kujha cāhīdā hai?
Ја желим нешто пити. ਮ-- --ਝ ਪ-ਣਾ ਚਾ---ਦਾ-/ ਚ-ਹ-ੰਦੀ--ਾਂ। ਮੈਂ ਕੁ_ ਪੀ_ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਕ-ਝ ਪ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ----------------------------------- ਮੈਂ ਕੁਝ ਪੀਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
M--- kujha p--- ---u-ā--cāh-dī--āṁ. M___ k____ p___ c______ c_____ h___ M-i- k-j-a p-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ kujha pīṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Ја желим нешто јести. ਮ-ਂ ਕ-ਝ ਖ-ਣ- ---ੁੰ---- ---ੁ-ਦੀ ---। ਮੈਂ ਕੁ_ ਖਾ_ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਕ-ਝ ਖ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ----------------------------------- ਮੈਂ ਕੁਝ ਖਾਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
M--- -uj-a--h-ṇ- cā--d-- c--udī-h-ṁ. M___ k____ k____ c______ c_____ h___ M-i- k-j-a k-ā-ā c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- ------------------------------------ Maiṁ kujha khāṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Ја се желим мало одморити. ਮ-ਂ----੍ਹਾ--ਰਾਮ ਕ--- --ਹੁੰ-ਾ / ਚਾਹ--ਦੀ ਹ--। ਮੈਂ ਥੋ__ ਆ__ ਕ__ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਥ-ੜ-ਹ- ਆ-ਾ- ਕ-ਨ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------------------- ਮੈਂ ਥੋੜ੍ਹਾ ਆਰਾਮ ਕਰਨਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
M--- -hō----ā-āma-kara-- c--ud---cāhu-- h--. M___ t_____ ā____ k_____ c______ c_____ h___ M-i- t-ō-h- ā-ā-a k-r-n- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- -------------------------------------------- Maiṁ thōṛhā ārāma karanā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Ја Вас желим нешто питати. ਮੈ--ਤ-ਹਾਨੂੰ ਕ-ਝ-ਪੁ---ਾ ਚ-ਹ---ਾ / ---ੁੰਦ--ਹਾ-। ਮੈਂ ਤੁ__ ਕੁ_ ਪੁੱ__ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਤ-ਹ-ਨ-ੰ ਕ-ਝ ਪ-ੱ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- --------------------------------------------- ਮੈਂ ਤੁਹਾਨੂੰ ਕੁਝ ਪੁੱਛਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
M--ṁ-tuhān- k--h- -u--a----ā-u-ā/ c-hud- hāṁ. M___ t_____ k____ p______ c______ c_____ h___ M-i- t-h-n- k-j-a p-c-a-ā c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- --------------------------------------------- Maiṁ tuhānū kujha puchaṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Ја Вас желим за нешто замолити. ਮ---ਤੁ-ਾ-ੂੰ-ਬ-ਨ-- -ਰਨ---ਾਹੁ-ਦਾ ---ਾ-ੁੰਦ--ਹ--। ਮੈਂ ਤੁ__ ਬੇ__ ਕ__ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਤ-ਹ-ਨ-ੰ ਬ-ਨ-ੀ ਕ-ਨ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- --------------------------------------------- ਮੈਂ ਤੁਹਾਨੂੰ ਬੇਨਤੀ ਕਰਨਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
Maiṁ --h-n---ēnatī---ra-ā ----dā/ cā-ud--h--. M___ t_____ b_____ k_____ c______ c_____ h___ M-i- t-h-n- b-n-t- k-r-n- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- --------------------------------------------- Maiṁ tuhānū bēnatī karanā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Ја Вас желим на нешто позвати. ਮੈਂ-ਕੁ- ਸੱਦ- --ਣਾ ਚ--ੁੰ-ਾ --ਚ-ਹ---- -ਾ-। ਮੈਂ ਕੁ_ ਸੱ_ ਦੇ_ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਕ-ਝ ਸ-ਦ- ਦ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ---------------------------------------- ਮੈਂ ਕੁਝ ਸੱਦਾ ਦੇਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai---u-h- --d- dēṇ----h-dā----hudī-h--. M___ k____ s___ d___ c______ c_____ h___ M-i- k-j-a s-d- d-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-ṁ- ---------------------------------------- Maiṁ kujha sadā dēṇā cāhudā/ cāhudī hāṁ.
Шта желите, молим? ਤੂ--ਕੀ---ਹ-ੰਦ--/-ਚਾਹ-ੰਦ-----? ਤੂੰ ਕੀ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹੈਂ_ ਤ-ੰ ਕ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- ----------------------------- ਤੂੰ ਕੀ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹੈਂ? 0
Tū -- c-hudā/-c-hudī -aiṁ? T_ k_ c______ c_____ h____ T- k- c-h-d-/ c-h-d- h-i-? -------------------------- Tū kī cāhudā/ cāhudī haiṁ?
Желите ли кафу? ਕ- ਤੂੰ---ਫ---ੀ----ਾਹੁੰਦਾ-/ -ਾ-ੁ-ਦੀ ਹੈ-? ਕੀ ਤੂੰ ਕਾ_ ਪੀ_ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹੈਂ_ ਕ- ਤ-ੰ ਕ-ਫ- ਪ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- --------------------------------------- ਕੀ ਤੂੰ ਕਾਫੀ ਪੀਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹੈਂ? 0
K--t--k---ī---ṇ- c---dā/-c--udī--a--? K_ t_ k____ p___ c______ c_____ h____ K- t- k-p-ī p-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-i-? ------------------------------------- Kī tū kāphī pīṇā cāhudā/ cāhudī haiṁ?
Или радије желите чај? ਜ---ਤੂੰ -ਾਹ-ਪ------ਹੁ--- /-ਚ--ੁੰਦੀ -ੈ-? ਜਾਂ ਤੂੰ ਚਾ_ ਪੀ_ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹੈਂ_ ਜ-ਂ ਤ-ੰ ਚ-ਹ ਪ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-ਂ- --------------------------------------- ਜਾਂ ਤੂੰ ਚਾਹ ਪੀਣਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹੈਂ? 0
Jāṁ-t- c-ha----- cāhu-ā/ c-hu-ī haiṁ? J__ t_ c___ p___ c______ c_____ h____ J-ṁ t- c-h- p-ṇ- c-h-d-/ c-h-d- h-i-? ------------------------------------- Jāṁ tū cāha pīṇā cāhudā/ cāhudī haiṁ?
Ми се желимо возити кући. ਅਸੀ- ਘਰ --ਣ----ਹ-ੰਦੇ - ਚ-----ੀ-- -ਾਂ। ਅ_ ਘ_ ਜਾ_ ਚਾ__ / ਚਾ___ ਹਾਂ_ ਅ-ੀ- ਘ- ਜ-ਣ- ਚ-ਹ-ੰ-ੇ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ-ਂ ਹ-ਂ- ------------------------------------- ਅਸੀਂ ਘਰ ਜਾਣਾ ਚਾਹੁੰਦੇ / ਚਾਹੁੰਦੀਆਂ ਹਾਂ। 0
Asī- g-a----āṇ--c-h---/ -ā-ud--āṁ -āṁ. A___ g____ j___ c______ c________ h___ A-ī- g-a-a j-ṇ- c-h-d-/ c-h-d-'-ṁ h-ṁ- -------------------------------------- Asīṁ ghara jāṇā cāhudē/ cāhudī'āṁ hāṁ.
Желите ли ви такси? ਕ- ---ੂੰ--ੈ--- -ਾ--ਦ- --? ਕੀ ਤੈ_ ਟੈ__ ਚਾ__ ਹੈ_ ਕ- ਤ-ਨ-ੰ ਟ-ਕ-ੀ ਚ-ਹ-ਦ- ਹ-? ------------------------- ਕੀ ਤੈਨੂੰ ਟੈਕਸੀ ਚਾਹੀਦੀ ਹੈ? 0
K- t------aik-sī ---īd- -a-? K_ t____ ṭ______ c_____ h___ K- t-i-ū ṭ-i-a-ī c-h-d- h-i- ---------------------------- Kī tainū ṭaikasī cāhīdī hai?
Они желе телефонирати. ਉ--ਟ--ੀਫ---ਕ-ਨ- -ਾਹ-ੰਦਾ / ਚਾ--ੰ-- --। ਉ_ ਟੈ___ ਕ__ ਚਾ__ / ਚਾ__ ਹੈ_ ਉ- ਟ-ਲ-ਫ-ਨ ਕ-ਨ- ਚ-ਹ-ੰ-ਾ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------------------------- ਉਹ ਟੈਲੀਫੋਨ ਕਰਨਾ ਚਾਹੁੰਦਾ / ਚਾਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
U-a--ail-phōna -a-anā -ā-u-ā- -ā--dī h-i. U__ ṭ_________ k_____ c______ c_____ h___ U-a ṭ-i-ī-h-n- k-r-n- c-h-d-/ c-h-d- h-i- ----------------------------------------- Uha ṭailīphōna karanā cāhudā/ cāhudī hai.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + пунџаби (1-100) МП3 пунџаби (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.