Рјечник

sr Куповина   »   uk Покупки

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [п’ятдесят чотири]

54 [pʺyatdesyat chotyry]

Покупки

Pokupky

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ја желим купити поклон. Я хот-- -- / х-ті-а-б куп-ти -од-ру--к. Я х____ б_ / х_____ б к_____ п_________ Я х-т-в б- / х-т-л- б к-п-т- п-д-р-н-к- --------------------------------------- Я хотів би / хотіла б купити подарунок. 0
YA-k--ti- by /-k---i-a-b -u--ty-p----u--k. Y_ k_____ b_ / k______ b k_____ p_________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b k-p-t- p-d-r-n-k- ------------------------------------------ YA khotiv by / khotila b kupyty podarunok.
Али ништа превише скупо. Але------ж- дор--и-. А__ н_ д___ д_______ А-е н- д-ж- д-р-г-й- -------------------- Але не дуже дорогий. 0
A---ne---z-e-doro---̆. A__ n_ d____ d_______ A-e n- d-z-e d-r-h-y-. ---------------------- Ale ne duzhe dorohyy̆.
Имате ли можда ташну? Мож--в- с----? М______ с_____ М-ж-и-о с-м-у- -------------- Можливо сумку? 0
M-zh-y---s-mku? M_______ s_____ M-z-l-v- s-m-u- --------------- Mozhlyvo sumku?
Коју боју желите? Як--- ---ьору В--- х-тіл-? Я____ к______ В_ б х______ Я-о-о к-л-о-у В- б х-т-л-? -------------------------- Якого кольору Ви б хотіли? 0
Y-ko-o-k--ʹoru-V- --kh-t-ly? Y_____ k______ V_ b k_______ Y-k-h- k-l-o-u V- b k-o-i-y- ---------------------------- Yakoho kolʹoru Vy b khotily?
Црну, браон или белу? Чо--ог-- к-ри-нев-г- -и б-л-г-? Ч_______ к__________ ч_ б______ Ч-р-о-о- к-р-ч-е-о-о ч- б-л-г-? ------------------------------- Чорного, коричневого чи білого? 0
C-o-noho--k-----ne-o----h- b-lo-o? C________ k___________ c__ b______ C-o-n-h-, k-r-c-n-v-h- c-y b-l-h-? ---------------------------------- Chornoho, korychnevoho chy biloho?
Велику или малу? В---к--чи------ь--? В_____ ч_ м________ В-л-к- ч- м-л-н-к-? ------------------- Велику чи маленьку? 0
V-l-ku---- m------u? V_____ c__ m________ V-l-k- c-y m-l-n-k-? -------------------- Velyku chy malenʹku?
Могу ли видети ову? Ч- --жу - н- цю -ля----? Ч_ м___ я н_ ц_ г_______ Ч- м-ж- я н- ц- г-я-у-и- ------------------------ Чи можу я на цю глянути? 0
Chy -o-hu--a na--s---hl-a--t-? C__ m____ y_ n_ t___ h________ C-y m-z-u y- n- t-y- h-y-n-t-? ------------------------------ Chy mozhu ya na tsyu hlyanuty?
Је ли од коже? В--- шкі-ян-? В___ ш_______ В-н- ш-і-я-а- ------------- Вона шкіряна? 0
V--- s------n-? V___ s_________ V-n- s-k-r-a-a- --------------- Vona shkiryana?
Или је од вештачког материјала? Чи-в-на--і---у-н--о -а-е-і---? Ч_ в___ з_ ш_______ м_________ Ч- в-н- з- ш-у-н-г- м-т-р-а-у- ------------------------------ Чи вона зі штучного матеріалу? 0
C-y---na--i-sht------o m----ia-u? C__ v___ z_ s_________ m_________ C-y v-n- z- s-t-c-n-h- m-t-r-a-u- --------------------------------- Chy vona zi shtuchnoho materialu?
Наравно, од коже. Зі шк-р-, -в-ч----. З_ ш_____ з________ З- ш-і-и- з-и-а-н-. ------------------- Зі шкіри, звичайно. 0
Zi s-ki----zv--h---n-. Z_ s______ z_________ Z- s-k-r-, z-y-h-y-n-. ---------------------- Zi shkiry, zvychay̆no.
То је нарочито добар квалитет. Це -уж- ---оша якіс--. Ц_ д___ х_____ я______ Ц- д-ж- х-р-ш- я-і-т-. ---------------------- Це дуже хороша якість. 0
T----uzh----o-------aki-t-. T__ d____ k_______ y_______ T-e d-z-e k-o-o-h- y-k-s-ʹ- --------------------------- Tse duzhe khorosha yakistʹ.
А ташна је заиста повољна. І с---а-ді-----з--с----- -о--га. І с____ д_____ з_____ н_ д______ І с-м-а д-й-н- з-в-і- н- д-р-г-. -------------------------------- І сумка дійсно зовсім не дорога. 0
I--u-ka-d-y--no z-v-i---- --ro-a. I s____ d_____ z_____ n_ d______ I s-m-a d-y-s-o z-v-i- n- d-r-h-. --------------------------------- I sumka diy̆sno zovsim ne doroha.
Ова ми се допада. Ц---е-і п-доба--ь--. Ц_ м___ п___________ Ц- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------- Ця мені подобається. 0
T-ya ---- ----b-y--ʹ--a. T___ m___ p_____________ T-y- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------ Tsya meni podobayetʹsya.
Ову ћу узети. Я-цю--і-ьму. Я ц_ в______ Я ц- в-з-м-. ------------ Я цю візьму. 0
YA-ts-u--i----. Y_ t___ v______ Y- t-y- v-z-m-. --------------- YA tsyu vizʹmu.
Могу ли је евентуално заменити? Чи-м--у-- -ю об-іняти? Ч_ м___ я ц_ о________ Ч- м-ж- я ц- о-м-н-т-? ---------------------- Чи можу я цю обміняти? 0
Ch- ---hu--a-t-y- o---nyaty? C__ m____ y_ t___ o_________ C-y m-z-u y- t-y- o-m-n-a-y- ---------------------------- Chy mozhu ya tsyu obminyaty?
Подразумева се. Звича-н-. З________ З-и-а-н-. --------- Звичайно. 0
Z-y-ha-̆-o. Z_________ Z-y-h-y-n-. ----------- Zvychay̆no.
Запаковаћемо је као поклон. Ми з---куєм--ї- як --да--н-к. М_ з________ ї_ я_ п_________ М- з-п-к-є-о ї- я- п-д-р-н-к- ----------------------------- Ми запакуємо її як подарунок. 0
M- ---a--y--- --ï y-- poda-u-ok. M_ z_________ ï_ y__ p_________ M- z-p-k-y-m- i-i- y-k p-d-r-n-k- --------------------------------- My zapakuyemo ïï yak podarunok.
Тамо преко је благајна. К-са-т-м. К___ т___ К-с- т-м- --------- Каса там. 0
Kasa-ta-. K___ t___ K-s- t-m- --------- Kasa tam.

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.