Рјечник

sr Прошлост 3   »   uk Минулий час 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [вісімдесят три]

83 [visimdesyat try]

Минулий час 3

Mynulyy̆ chas 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
телефонирати Т-л--онува-и Т___________ Т-л-ф-н-в-т- ------------ Телефонувати 0
T---fonu---y T___________ T-l-f-n-v-t- ------------ Telefonuvaty
Ја сам телефонирао / телефонирала. Я-т-леф-н---в---т-л-----вал-. Я т__________ / т____________ Я т-л-ф-н-в-в / т-л-ф-н-в-л-. ----------------------------- Я телефонував / телефонувала. 0
Y- -el-f-n-vav ---e----nu---a. Y_ t__________ / t____________ Y- t-l-f-n-v-v / t-l-f-n-v-l-. ------------------------------ YA telefonuvav / telefonuvala.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Я ---- --с--еле--ну--в - т-л-фон-в-л-. Я в___ ч__ т__________ / т____________ Я в-с- ч-с т-л-ф-н-в-в / т-л-ф-н-в-л-. -------------------------------------- Я весь час телефонував / телефонувала. 0
Y--ve-ʹ -ha- -e---o--vav - te-e-onuvala. Y_ v___ c___ t__________ / t____________ Y- v-s- c-a- t-l-f-n-v-v / t-l-f-n-v-l-. ---------------------------------------- YA vesʹ chas telefonuvav / telefonuvala.
питати З--итув--и З_________ З-п-т-в-т- ---------- Запитувати 0
Zapyt----y Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Ја сам питао / питала. Я-з--и-а- /-з---т---. Я з______ / з________ Я з-п-т-в / з-п-т-л-. --------------------- Я запитав / запитала. 0
Y--z-pyt-- - za-ytala. Y_ z______ / z________ Y- z-p-t-v / z-p-t-l-. ---------------------- YA zapytav / zapytala.
Ја сам увек питао / питала. Я з--ит---- /--а-----а-а----ж-и. Я з________ / з_________ з______ Я з-п-т-в-в / з-п-т-в-л- з-в-д-. -------------------------------- Я запитував / запитувала завжди. 0
Y- zapy-u-av /-z-p--uva-- zavz-d-. Y_ z________ / z_________ z_______ Y- z-p-t-v-v / z-p-t-v-l- z-v-h-y- ---------------------------------- YA zapytuvav / zapytuvala zavzhdy.
испричати Роз---і---и Р__________ Р-з-о-і-а-и ----------- Розповідати 0
R---o-i-a-y R__________ R-z-o-i-a-y ----------- Rozpovidaty
Ја сам испричао / испричала. Я р---овів----о---в---. Я р_______ / р_________ Я р-з-о-і- / р-з-о-і-а- ----------------------- Я розповів / розповіла. 0
YA -o---viv ---o---vil-. Y_ r_______ / r_________ Y- r-z-o-i- / r-z-o-i-a- ------------------------ YA rozpoviv / rozpovila.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Я розпо--в /-р-з-овіла цілу і-т-р-ю. Я р_______ / р________ ц___ і_______ Я р-з-о-і- / р-з-о-і-а ц-л- і-т-р-ю- ------------------------------------ Я розповів / розповіла цілу історію. 0
YA-r-z-o-iv-/-r--p--il---sil--i--o-iy-. Y_ r_______ / r________ t____ i________ Y- r-z-o-i- / r-z-o-i-a t-i-u i-t-r-y-. --------------------------------------- YA rozpoviv / rozpovila tsilu istoriyu.
учити В-и-и-я В______ В-и-и-я ------- Вчитися 0
V--y-y--a V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Ја сам учио / учила. Я вч-вся-- ----ася. Я в_____ / в_______ Я в-и-с- / в-и-а-я- ------------------- Я вчився / вчилася. 0
Y---c---s-a-/-vch------. Y_ v_______ / v_________ Y- v-h-v-y- / v-h-l-s-a- ------------------------ YA vchyvsya / vchylasya.
Ја сам учио / учила цело вече. Я-в-ив-я-/---ил-с- ----й-в---р. Я в_____ / в______ ц____ в_____ Я в-и-с- / в-и-а-я ц-л-й в-ч-р- ------------------------------- Я вчився / вчилася цілий вечір. 0
Y--vch---y--/ v--y-asya--si--y- v--hi-. Y_ v_______ / v________ t_____ v______ Y- v-h-v-y- / v-h-l-s-a t-i-y-̆ v-c-i-. --------------------------------------- YA vchyvsya / vchylasya tsilyy̆ vechir.
радити Пра-ювати П________ П-а-ю-а-и --------- Працювати 0
P----yu---y P__________ P-a-s-u-a-y ----------- Pratsyuvaty
Ја сам радио / радила. Я -р-ц-в-- - пра---ал-. Я п_______ / п_________ Я п-а-ю-а- / п-а-ю-а-а- ----------------------- Я працював / працювала. 0
YA--r-tsy-vav -----ts--v-la. Y_ p_________ / p___________ Y- p-a-s-u-a- / p-a-s-u-a-a- ---------------------------- YA pratsyuvav / pratsyuvala.
Ја сам радио / радила цели дан. Я ---ц-в-в-/ прац-в-ла ---- д---. Я п_______ / п________ в___ д____ Я п-а-ю-а- / п-а-ю-а-а в-с- д-н-. --------------------------------- Я працював / працювала весь день. 0
YA-p-a-sy-va--- pratsyuv--a-ve-ʹ -e-ʹ. Y_ p_________ / p__________ v___ d____ Y- p-a-s-u-a- / p-a-s-u-a-a v-s- d-n-. -------------------------------------- YA pratsyuvav / pratsyuvala vesʹ denʹ.
јести Їсти Ї___ Ї-т- ---- Їсти 0
Ï--y Ï___ I-s-y ----- Ïsty
Ја сам јео / јела. Я--’-- --з’ї-а. Я з___ / з_____ Я з-ї- / з-ї-а- --------------- Я з’їв / з’їла. 0
Y--------- z-ï--. Y_ z___ / z_____ Y- z-i-v / z-i-l-. ------------------ YA zʺïv / zʺïla.
Ја сам појео / појела сву храну. Я з’---/ -’--а-усю -жу. Я з___ / з____ у__ ї___ Я з-ї- / з-ї-а у-ю ї-у- ----------------------- Я з’їв / з’їла усю їжу. 0
YA -ʺi-- - -ʺï-a -s---ï-h-. Y_ z___ / z____ u___ ï____ Y- z-i-v / z-i-l- u-y- i-z-u- ----------------------------- YA zʺïv / zʺïla usyu ïzhu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.