Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   am ትናንት - ዛሬ - ነገ

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [አስር]

10 [አስር]

ትናንት - ዛሬ - ነገ

tilaniti ; zarē ; nege

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Јуче је била субота. ትላንት--ቅ-ሜ-ነ--። ት____ ቅ__ ነ___ ት-ን-ና ቅ-ሜ ነ-ረ- -------------- ትላንትና ቅዳሜ ነበረ። 0
t--an-tina------mē -----e. t_________ k______ n______ t-l-n-t-n- k-i-a-ē n-b-r-. -------------------------- tilanitina k’idamē nebere.
Јуче сам био / била у биоскопу. ትላን-- ፊል- ቤት ነ--ኩኝ። ት____ ፊ__ ቤ_ ነ_____ ት-ን-ና ፊ-ም ቤ- ነ-ር-ኝ- ------------------- ትላንትና ፊልም ቤት ነበርኩኝ። 0
t-l-n--i-a-fī-imi-bēti -eb-riku--i. t_________ f_____ b___ n___________ t-l-n-t-n- f-l-m- b-t- n-b-r-k-n-i- ----------------------------------- tilanitina fīlimi bēti neberikunyi.
Филм је био интересантан. ፊ-- አጓጊ ነ-ረ። ፊ__ አ__ ነ___ ፊ-ሙ አ-ጊ ነ-ረ- ------------ ፊልሙ አጓጊ ነበረ። 0
fīl-m--ā--ag- ne--r-. f_____ ā_____ n______ f-l-m- ā-w-g- n-b-r-. --------------------- fīlimu āgwagī nebere.
Данас је недеља. ዛሬ---- -ው። ዛ_ እ__ ነ__ ዛ- እ-ድ ነ-። ---------- ዛሬ እሁድ ነው። 0
zarē i--d- n---. z___ i____ n____ z-r- i-u-i n-w-. ---------------- zarē ihudi newi.
Данас не радим. ዛ---ኔ-----ም። ዛ_ እ_ አ_____ ዛ- እ- አ-ሰ-ም- ------------ ዛሬ እኔ አልሰራም። 0
za-ē-i-- -lise----. z___ i__ ā_________ z-r- i-ē ā-i-e-a-i- ------------------- zarē inē āliserami.
Остајем код куће. እ- ቤት --- -ው የምቀመ--። እ_ ቤ_ ው__ ነ_ የ______ እ- ቤ- ው-ጥ ነ- የ-ቀ-ጠ-። -------------------- እኔ ቤት ውስጥ ነው የምቀመጠው። 0
i-ē--ē-i wisit-i---wi -e------et’-w-. i__ b___ w______ n___ y______________ i-ē b-t- w-s-t-i n-w- y-m-k-e-e-’-w-. ------------------------------------- inē bēti wisit’i newi yemik’emet’ewi.
Сутра је понедељак. ነገ ሰኞ--- ። ነ_ ሰ_ ነ_ ። ነ- ሰ- ነ- ። ---------- ነገ ሰኞ ነው ። 0
n--- -en-o---w--. n___ s____ n___ . n-g- s-n-o n-w- . ----------------- nege senyo newi .
Сутра поново радим. እኔ-ነ--እ---ና ----ሰራለው። እ_ ነ_ እ____ ስ_ እ_____ እ- ነ- እ-ደ-ና ስ- እ-ራ-ው- --------------------- እኔ ነገ እንደገና ስራ እሰራለው። 0
i---ne------de--n---ir----eral--i. i__ n___ i________ s___ i_________ i-ē n-g- i-i-e-e-a s-r- i-e-a-e-i- ---------------------------------- inē nege inidegena sira iseralewi.
Ја радим у бироу. እኔ -- --- -ው-የም--ው። እ_ ቢ_ ው__ ነ_ የ_____ እ- ቢ- ው-ጥ ነ- የ-ሰ-ው- ------------------- እኔ ቢሮ ውስጥ ነው የምሰራው። 0
in---īro--i-it-- n-wi--emiserawi. i__ b___ w______ n___ y__________ i-ē b-r- w-s-t-i n-w- y-m-s-r-w-. --------------------------------- inē bīro wisit’i newi yemiserawi.
Ко је то? ያ--ን --?/ ያቺ -- -ት? ያ ማ_ ነ___ ያ_ ማ_ ና__ ያ ማ- ነ-?- ያ- ማ- ና-? ------------------- ያ ማን ነው?/ ያቺ ማን ናት? 0
ya----i -e--?- ----- m-n- n-t-? y_ m___ n_____ y____ m___ n____ y- m-n- n-w-?- y-c-ī m-n- n-t-? ------------------------------- ya mani newi?/ yachī mani nati?
То је Петaр. ያ -ተር -ው። ያ ፔ__ ነ__ ያ ፔ-ር ነ-። --------- ያ ፔተር ነው። 0
ya-pē--r--n-wi. y_ p_____ n____ y- p-t-r- n-w-. --------------- ya pēteri newi.
Петар је студент. ፔ-ር --ሪ --። ፔ__ ተ__ ነ__ ፔ-ር ተ-ሪ ነ-። ----------- ፔተር ተማሪ ነው። 0
pēt--i ---ar------. p_____ t_____ n____ p-t-r- t-m-r- n-w-. ------------------- pēteri temarī newi.
Ко је то? ያ- ማ--ና-?--- ማን ነው? ያ_ ማ_ ና___ ያ ማ_ ነ__ ያ- ማ- ና-?- ያ ማ- ነ-? ------------------- ያቺ ማን ናት?/ ያ ማን ነው? 0
y-------ni-na------a-m-----ew-? y____ m___ n_____ y_ m___ n____ y-c-ī m-n- n-t-?- y- m-n- n-w-? ------------------------------- yachī mani nati?/ ya mani newi?
То је Марта. ያቺ ማርታ---። ያ_ ማ__ ና__ ያ- ማ-ታ ና-። ---------- ያቺ ማርታ ናት። 0
y--h--m-ri---n---. y____ m_____ n____ y-c-ī m-r-t- n-t-. ------------------ yachī marita nati.
Марта је секретарица. ማር- ፀ-ፊ --። ማ__ ፀ__ ና__ ማ-ታ ፀ-ፊ ና-። ----------- ማርታ ፀሐፊ ናት። 0
m----a-t͟-’e-̣-f--n-ti. m_____ t͟_______ n____ m-r-t- t-s-e-̣-f- n-t-. ----------------------- marita t͟s’eḥāfī nati.
Петар и Марта су пријатељи. ፔ------ማር- --ኛ-----ቸው። ፔ__ እ_ ማ__ ጋ_____ ና___ ፔ-ር እ- ማ-ታ ጋ-ኛ-ቾ- ና-ው- ---------------------- ፔተር እና ማርታ ጋደኛማቾች ናቸው። 0
p--e-i---a ma-i---gade-ya--c--c-i---c--wi. p_____ i__ m_____ g______________ n_______ p-t-r- i-a m-r-t- g-d-n-a-a-h-c-i n-c-e-i- ------------------------------------------ pēteri ina marita gadenyamachochi nachewi.
Петар је Мартин пријатељ. ፔ-ር----ታ -ደኛ--ው። ፔ__ የ___ ጋ__ ነ__ ፔ-ር የ-ር- ጋ-ኛ ነ-። ---------------- ፔተር የማርታ ጋደኛ ነው። 0
pēt-ri y-marita ga-eny--n---. p_____ y_______ g______ n____ p-t-r- y-m-r-t- g-d-n-a n-w-. ----------------------------- pēteri yemarita gadenya newi.
Марта је Петрова пријатељица. ማ-- የ--- -ደ- --። ማ__ የ___ ጋ__ ና__ ማ-ታ የ-ተ- ጋ-ኛ ና-። ---------------- ማርታ የፔተር ጋደኛ ናት። 0
ma-ita -e-ēt--- g-deny--n---. m_____ y_______ g______ n____ m-r-t- y-p-t-r- g-d-n-a n-t-. ----------------------------- marita yepēteri gadenya nati.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!