Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   ka კუთვნილებითი ნაცვალსახელები 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [სამოცდაექვსი]

66 [samotsdaekvsi]

კუთვნილებითი ნაცვალსახელები 1

k'utvnilebiti natsvalsakhelebi 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
ја – мој / моја / моје მ--–-ჩე-ი მ_ – ჩ___ მ- – ჩ-მ- --------- მე – ჩემი 0
me - c--mi m_ – c____ m- – c-e-i ---------- me – chemi
Ја не могу наћи мој кључ. ჩე-ს----აღ----ვ-რ ვპ-უ-ო-. ჩ___ გ_______ ვ__ ვ_______ ჩ-მ- გ-ს-ღ-ბ- ვ-რ ვ-ო-ლ-ბ- -------------------------- ჩემს გასაღებს ვერ ვპოულობ. 0
c--m---asa-heb---er-v-------. c____ g________ v__ v________ c-e-s g-s-g-e-s v-r v-'-u-o-. ----------------------------- chems gasaghebs ver vp'oulob.
Ја не могу наћи моју возну карту. ჩე----ილ--ს--ე----ოულ--. ჩ___ ბ_____ ვ__ ვ_______ ჩ-მ- ბ-ლ-თ- ვ-რ ვ-ო-ლ-ბ- ------------------------ ჩემს ბილეთს ვერ ვპოულობ. 0
c-em----let--ver v--o--o-. c____ b_____ v__ v________ c-e-s b-l-t- v-r v-'-u-o-. -------------------------- chems bilets ver vp'oulob.
ти – твој / твоја / твоје შ---– ---ი შ__ – შ___ შ-ნ – შ-ნ- ---------- შენ – შენი 0
sh---- s-eni s___ – s____ s-e- – s-e-i ------------ shen – sheni
Јеси ли нашао твој кључ? იპოვე შ-ნ--გა--ღე--? ი____ შ___ გ________ ი-ო-ე შ-ნ- გ-ს-ღ-ბ-? -------------------- იპოვე შენი გასაღები? 0
i--o---s-eni -as--h--i? i_____ s____ g_________ i-'-v- s-e-i g-s-g-e-i- ----------------------- ip'ove sheni gasaghebi?
Јеси ли нашао твоју возну карту? იპ--- ---ი ბ-ლეთ-? ი____ შ___ ბ______ ი-ო-ე შ-ნ- ბ-ლ-თ-? ------------------ იპოვე შენი ბილეთი? 0
ip'ov- s-eni---le--? i_____ s____ b______ i-'-v- s-e-i b-l-t-? -------------------- ip'ove sheni bileti?
он – његов / његова / његово ის-–-მი-ი ი_ – მ___ ი- – მ-ს- --------- ის – მისი 0
i- -----i i_ – m___ i- – m-s- --------- is – misi
Знаш ли где је његов кључ? ი--, -ა- -რ-- ---ი---სა--ბი? ი___ ს__ ა___ მ___ გ________ ი-ი- ს-დ ა-ი- მ-ს- გ-ს-ღ-ბ-? ---------------------------- იცი, სად არის მისი გასაღები? 0
i--i----d -ri- misi --sa-h---? i____ s__ a___ m___ g_________ i-s-, s-d a-i- m-s- g-s-g-e-i- ------------------------------ itsi, sad aris misi gasaghebi?
Знаш ли где је његова возна карта? ი--,-სად ---ს --სი-ბ-ლ--ი? ი___ ს__ ა___ მ___ ბ______ ი-ი- ს-დ ა-ი- მ-ს- ბ-ლ-თ-? -------------------------- იცი, სად არის მისი ბილეთი? 0
itsi- --- -r-----s---ilet-? i____ s__ a___ m___ b______ i-s-, s-d a-i- m-s- b-l-t-? --------------------------- itsi, sad aris misi bileti?
она – њен / њена / њено ის [----] --მ-სი-[ქ--ი-] ი_ [_____ – მ___ [______ ი- [-ა-ი- – მ-ს- [-ა-ი-] ------------------------ ის [ქალი] – მისი [ქალის] 0
is --al---- --si-[-a--s] i_ [_____ – m___ [______ i- [-a-i- – m-s- [-a-i-] ------------------------ is [kali] – misi [kalis]
Њен новац је нестао. მ-ს--ფ-ლ- და-კ---ა. მ___ ფ___ დ________ მ-ს- ფ-ლ- დ-ი-ა-გ-. ------------------- მისი ფული დაიკარგა. 0
m-s--p-l- -----arg-. m___ p___ d_________ m-s- p-l- d-i-'-r-a- -------------------- misi puli daik'arga.
Њена кредитна картица је такође нестала. დ---ი-ი-ს--რ--იტ- --რა-ი- ---კ----. დ_ მ___ ს________ ბ______ დ________ დ- მ-ს- ს-კ-ე-ი-ო ბ-რ-თ-ც დ-ი-ა-გ-. ----------------------------------- და მისი საკრედიტო ბარათიც დაიკარგა. 0
da--is- s-k-r-d---o bar-t-t--d-ik--rg-. d_ m___ s__________ b_______ d_________ d- m-s- s-k-r-d-t-o b-r-t-t- d-i-'-r-a- --------------------------------------- da misi sak'redit'o baratits daik'arga.
ми – наш / наша / наше ჩ--- ----ე-ი ჩ___ – ჩ____ ჩ-ე- – ჩ-ე-ი ------------ ჩვენ – ჩვენი 0
c-ven –----e-i c____ – c_____ c-v-n – c-v-n- -------------- chven – chveni
Наш деда је болестан. ჩვ--- -აბ-ა-ა-ა------. ჩ____ ბ____ ა___ ა____ ჩ-ე-ი ბ-ბ-ა ა-ა- ა-ი-. ---------------------- ჩვენი ბაბუა ავად არის. 0
c-v-------ua--va------. c_____ b____ a___ a____ c-v-n- b-b-a a-a- a-i-. ----------------------- chveni babua avad aris.
Наша бака је здрава. ჩვ-ნ- ---ია ჯან-რთ---- ---ს. ჩ____ ბ____ ჯ_________ ა____ ჩ-ე-ი ბ-ბ-ა ჯ-ნ-რ-ე-ა- ა-ი-. ---------------------------- ჩვენი ბებია ჯანმრთელად არის. 0
ch--ni------ -an--telad--r-s. c_____ b____ j_________ a____ c-v-n- b-b-a j-n-r-e-a- a-i-. ----------------------------- chveni bebia janmrtelad aris.
ви – ваш / ваша / ваше თქვ-ნ --თქვენი თ____ – თ_____ თ-ვ-ნ – თ-ვ-ნ- -------------- თქვენ – თქვენი 0
t-v-n---tk--ni t____ – t_____ t-v-n – t-v-n- -------------- tkven – tkveni
Децо, где је ваш тата? ბ-ვშ--ბო, სად--რ-ს----ენ- --მ---? ბ________ ს__ ა___ თ_____ მ______ ბ-ვ-ვ-ბ-, ს-დ ა-ი- თ-ვ-ნ- მ-მ-კ-? --------------------------------- ბავშვებო, სად არის თქვენი მამიკო? 0
b---h---o- s-----i- t---ni-mam-k'o? b_________ s__ a___ t_____ m_______ b-v-h-e-o- s-d a-i- t-v-n- m-m-k-o- ----------------------------------- bavshvebo, sad aris tkveni mamik'o?
Децо, где је ваша мама? ბ-ვ-ვ-ბ-- ს-- -რის თ-ვენი დ---კო? ბ________ ს__ ა___ თ_____ დ______ ბ-ვ-ვ-ბ-, ს-დ ა-ი- თ-ვ-ნ- დ-დ-კ-? --------------------------------- ბავშვებო, სად არის თქვენი დედიკო? 0
b--shve-o--s-d --is tk--ni -ed----? b_________ s__ a___ t_____ d_______ b-v-h-e-o- s-d a-i- t-v-n- d-d-k-o- ----------------------------------- bavshvebo, sad aris tkveni dedik'o?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грузијски (1-100) МП3 грузијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!