Knjiga fraza

bs Negacija 1   »   mk Негирање 1

64 [šezdeset i četiri]

Negacija 1

Negacija 1

64 [шеесет и четири]

64 [shyeyesyet i chyetiri]

Негирање 1

Nyeguiraњye 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Ja ne razumijem riječ. Ј-с не г- разбир-м-з-о--т. Ј__ н_ г_ р_______ з______ Ј-с н- г- р-з-и-а- з-о-о-. -------------------------- Јас не го разбирам зборот. 0
Ј----ye g-- -a-b--am---o-ot. Ј__ n__ g__ r_______ z______ Ј-s n-e g-o r-z-i-a- z-o-o-. ---------------------------- Јas nye guo razbiram zborot.
Ja ne razumijem rečenicu. Ј-- -е--- ---бирам-р--е--ц-т-. Ј__ н_ ј_ р_______ р__________ Ј-с н- ј- р-з-и-а- р-ч-н-ц-т-. ------------------------------ Јас не ја разбирам реченицата. 0
Јas --e-ј- -az-i-am-r--chye-i--at-. Ј__ n__ ј_ r_______ r______________ Ј-s n-e ј- r-z-i-a- r-e-h-e-i-z-t-. ----------------------------------- Јas nye јa razbiram ryechyenitzata.
Ja ne razumijem značenje. Ј-- н- -о--аз-ира--зна-ењ-то. Ј__ н_ г_ р_______ з_________ Ј-с н- г- р-з-и-а- з-а-е-е-о- ----------------------------- Јас не го разбирам значењето. 0
Ј-s-n-e -u----z-i--m--n-c-ye-y-to. Ј__ n__ g__ r_______ z____________ Ј-s n-e g-o r-z-i-a- z-a-h-e-y-t-. ---------------------------------- Јas nye guo razbiram znachyeњyeto.
učitelj нас--вн-к-- у--т-л н________ / у_____ н-с-а-н-к / у-и-е- ------------------ наставник / учител 0
nast-vn-k-/ ooch-t-el n________ / o________ n-s-a-n-k / o-c-i-y-l --------------------- nastavnik / oochityel
Razumijete li učitelja? Го ра-би-ате--- нас--в-и--т? Г_ р________ л_ н___________ Г- р-з-и-а-е л- н-с-а-н-к-т- ---------------------------- Го разбирате ли наставникот? 0
G-o-r-zbi-a----li nas-a-n-k--? G__ r_________ l_ n___________ G-o r-z-i-a-y- l- n-s-a-n-k-t- ------------------------------ Guo razbiratye li nastavnikot?
Da, dobro ga razumijem. Да, ја- ----а-бир------р-. Д__ ј__ г_ р_______ д_____ Д-, ј-с г- р-з-и-а- д-б-о- -------------------------- Да, јас го разбирам добро. 0
D-------g-- r-z--r-m--obr-. D__ ј__ g__ r_______ d_____ D-, ј-s g-o r-z-i-a- d-b-o- --------------------------- Da, јas guo razbiram dobro.
učiteljica н-с-ав-и--а /-у--т-л-а н__________ / у_______ н-с-а-н-ч-а / у-и-е-к- ---------------------- наставничка / учителка 0
na-tav-ich-a /-o-c---y-l-a n___________ / o__________ n-s-a-n-c-k- / o-c-i-y-l-a -------------------------- nastavnichka / oochityelka
Razumijete li učiteljicu? Ј---аз----те-ли--а-тав-и-к--а? Ј_ р________ л_ н_____________ Ј- р-з-и-а-е л- н-с-а-н-ч-а-а- ------------------------------ Ја разбирате ли наставничката? 0
Јa----b---ty--li-n---a--i--ka-a? Ј_ r_________ l_ n______________ Ј- r-z-i-a-y- l- n-s-a-n-c-k-t-? -------------------------------- Јa razbiratye li nastavnichkata?
Da, dobro je razumijem. Да- -а- -а -а--и--м-д--р-. Д__ ј__ ј_ р_______ д_____ Д-, ј-с ј- р-з-и-а- д-б-о- -------------------------- Да, јас ја разбирам добро. 0
Da----s ј--razbi--m--o--o. D__ ј__ ј_ r_______ d_____ D-, ј-s ј- r-z-i-a- d-b-o- -------------------------- Da, јas јa razbiram dobro.
ljudi л--е л___ л-ѓ- ---- луѓе 0
lo--ye l_____ l-o-y- ------ looѓye
Razumijete li ljude? Г- ---бират---и -уѓето? Г_ р________ л_ л______ Г- р-з-и-а-е л- л-ѓ-т-? ----------------------- Ги разбирате ли луѓето? 0
G-i------r-t-e li -ooѓy---? G__ r_________ l_ l________ G-i r-z-i-a-y- l- l-o-y-t-? --------------------------- Gui razbiratye li looѓyeto?
Ne, ne razumijem ih tako dobro. Не--ј----- г- -а--ира- ------ до-р-. Н__ ј__ н_ г_ р_______ с_____ д_____ Н-, ј-с н- г- р-з-и-а- с-с-м- д-б-о- ------------------------------------ Не, јас не ги разбирам сосема добро. 0
Nye---as-n-- g-i--a---ram-----e----obr-. N___ ј__ n__ g__ r_______ s______ d_____ N-e- ј-s n-e g-i r-z-i-a- s-s-e-a d-b-o- ---------------------------------------- Nye, јas nye gui razbiram sosyema dobro.
prijatеljica пр---т---а п_________ п-и-а-е-к- ---------- пријателка 0
p--јaty---a p__________ p-i-a-y-l-a ----------- priјatyelka
Imate li prijateljicu? И--т- -и---ија-ел-а? И____ л_ п__________ И-а-е л- п-и-а-е-к-? -------------------- Имате ли пријателка? 0
I-a-y-----p---a-y-lk-? I_____ l_ p___________ I-a-y- l- p-i-a-y-l-a- ---------------------- Imatye li priјatyelka?
Da, imam. Д-,-им-м. Д__ и____ Д-, и-а-. --------- Да, имам. 0
D-,---a-. D__ i____ D-, i-a-. --------- Da, imam.
kćerka ќерка ќ____ ќ-р-а ----- ќерка 0
kj-e--a k______ k-y-r-a ------- kjyerka
Imate li kćerku? Има---л--ќ-р--? И____ л_ ќ_____ И-а-е л- ќ-р-а- --------------- Имате ли ќерка? 0
Imat-e-li-kj--r-a? I_____ l_ k_______ I-a-y- l- k-y-r-a- ------------------ Imatye li kjyerka?
Ne, nemam kćerku. Н-- --с немам -ер-а. Н__ ј__ н____ ќ_____ Н-, ј-с н-м-м ќ-р-а- -------------------- Не, јас немам ќерка. 0
Nye--јas-ny---- k-----a. N___ ј__ n_____ k_______ N-e- ј-s n-e-a- k-y-r-a- ------------------------ Nye, јas nyemam kjyerka.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + makedonski (1-100) MP3 makedonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Slijepi ljudi učinkovitije obrađuju jezik

Ljudi koji ne vide čuju bolje. Tako se mogu lakše kretati kroz svakodnevicu. Međutim, slijepi ljudi takođe bolje obrađuju jezik! Do tog zaključka su došla brojna naučna istraživanja. Istraživači su dali ispitanicima da slušaju tekstove. Pritom je brzina jezika bila znatno povećana. Slijepi ispitanici su svejedno mogli razumjeti tekstove. Ispitanici koji nisu bili slijepi jedva su razumjeli rečenice. Za njih je brzina govora bila prevelika. Jedno drugo eksperimentalno ispitivanje je došlo do sličnog rezultata. Slijepi i ispitanici s normalnim vidom slušali su različite rečenice. Jedan dio svake rečenice je bio pomiješan. Posljednja riječ je bila zamijenjena besmislenom riječi. Ispitanici su morali ocijeniti rečenice. Trebali su odlučiti jesu li rečenice smislene ili besmislene. Dok su ispitanici rješavali zadatke, analizirao se njihov mozak. Istraživači su mjerili određene moždane valove. Na taj način su mogli vidjeti kojom brzinom je mozak riješio zadatak. Kod slijepih ispitanika se jako brzo pojavio određeni signal. Taj signal ukazuje da je rečenica analizirana. Kod ispitanika s normalnim vidom taj se signal pojavio znatno kasnije. Još nije poznato zašto slijepi ljudi učinkovitije obrađuju jezik. Međutim, naučnici imaju teoriju. Vjeruju da njihov mozak intenzivno koristi određeno područje. Tim područjem ljudi koji vide obrađuju vizualne podražaje. Kod slijepih ljudi se to područje ne koristi za gledanje. Ono je, dakle, još “slobodno” za ostale zadatke. Tako slijepi ljudi imaju veću sposobnost obrade jezika.